Жировница (Баточина) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 25:
У Жировници је пронађено налазиште из [[бронзано доба|бронзаног доба]]. Потиче највероватније из трако-кимерског периода.<ref>М. Гарашанин, Праисторија Србије, стр. 487.</ref> Налаз од девет наочарастих фибула, спирелно увијене наруквице, две огрлице, две украсне плоче се везује за гроб неког угледног домороца.<ref>Историја српског народа, прва књига, Београд 1994. стр. 55.</ref>
Жировница је преживела античко доба и средњи век, али се ипак угасила крајем XVII века. У турском попису 1739/41 село се не помиње. Село је добило назив по жиришту које је било познато у овом крају.<ref name="Митровић56">Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 56.</ref> На првом попису након завршетка [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] [[1818]].
После ослобађања село је било у саставу [[Доброводица|доброводичке]] општине.
Око [[1830]]. кмет је био Ђура Живадиновић. Кратко време село је припадало [[Бадњевац (Баточина)|бадњевачкој]] општини, да би се убрзо вратило Доброводици. До [[1874]]. заједно са [[Кијево (Баточина)|Кијевом]] и Доброводицом чинили су исту општину. Прво је седиште било у Доброводици, а затим у Кијеву. Због вишегодишњег сукоба дошло је до разилажења. Прво су [[1869.]] године Кијево и Доброводица тражили одвајање од Жировнице, али се Жировница томе успротивила. касније је Жировница захтевала одвајање па су Кијево и Доброводица формирали општину Кијево.<ref name="Митровић56"/>
Жировничани су учествовали у ратовима од [[1912]]–[[1918]], када је из овог села погинуло 114 људи.<ref>Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 191-193</ref>
== Школство ==
| |||