Баскија (аутономна заједница) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 25:
== Историја ==
Pominjanje Baskijaca seže u vreme II veka pne i rimska osvajanja na Iberijskom poluostrvu. Vode se Keltiberski ratovi u kojima gradovi drevnih Baska bivaju opustošeni u naletu Rimljana. Tom prilikom zapadni Baski zajedno sa Keltiberima i Luzitancima postaju dediticiji , a njihove zemlje ulaze u sastav rimskih provincija.
Između III i V veka na baskijske prostore prodire katoličanstvo koje do X veka postaje religija najvećeg dela Baskijaca. Nakon odlaska Rimljana, drevni Baskijci su u V veku osetili moć vizigotske sile predvođene kraljem Leogvildom. Tokom VI veka Baskijci se hrabro i uspešno bore protiv Vizigota, a krajem VI veka deo Baskijaca (Vaskonci iz Navare) migrira severno na tlo današnje Francuske u Akvitaniju .
Od VIII do XI veka Baskijci stoje uz Arabljane koji dominiraju ostrvom . XI i XII vek je vreme kada Al Andalus počinje da gubi kontrolu nad većim delom poluostrva koji staje pod zastave iberijskih hrišćanskih država, u međuvremenu formiranih. Određeni deo Baskijaca, politikom kastiljanskog grofa Garsije Fernandesa biva naseljen u Kastilji.
U X i XI veku baskijske teritorije bivaju apsorbovane od strane kraljevine Navare koja je predstavljala prvi jedinstven baskijski entitet. Već u XI veku moćno baskijsko plemstvo formira trgovačke saveze sa kraljevinom Kastiljom, kojoj su bile potrebne baskijske luke. Kastilja u XIII veku ima ambiciju potčiniti sve iberijske kraljevine pod svoju krunu. Opadanje Navare i njenog uticaja dovodi do popuštanja i integrisanja Navare i Baskijaca u Kastilju. Baskijske zemlje uspevaju dugo održati samostalnost. Viskaja je čuvala svoju samostalnost od 1093. do 1350. da bi 1370. konačno bila integrisana u Kastilju kojoj su se ranije priklonile Guipuskoja 1200. i Alava 1332. Predstavnici Baskijaca i Kastiljanaca sastali su se u gradu Gernika, gde su se ispod jednog hrasta dogovorili o zakonima koji su omogućili šira lična prava za baskijsku zajednicu u okviru Kastilje. Dato hrastovo drvo poznato pod imenom Guernikako arbola postalo je simbol baskijske samouprave. Zakoni koji su tada doneti su baza tradicionalnim baskijskim zakonima poznatim pod nazivom fueros. Fuerosi su regulisali lokalne privilegije i izuzetke koji su se odnosili na Baskijce u odnosu prema Španiji čiji je suveren bio garant važenja fuerosa. Iz ovako uređenih odnosa proizišla je i proizilazi posebna priroda baskijskog statusa u odnosu prema španskim vladarima.
U XVI veku Sv. Ignjacije od Lojole iz Guipuskoje (Saint Ignatius of Loyola) osniva red Jezuita, rimokatoličkog religijskog reda zaštitnika Rimokatoličke crkve i njenih principa. Tokom XVIII veka dolazi do rasta populacije i podizanja cene zemljišta što dovodi do propadanja seoskih zajednica – korporacija poznatih pod imenom auroa (eus). Konačan epilog bila je dezintegracije sela i porast baskijske emigracije.
Početkom XIX veka francuska vojska predvođena Napoleonom I vrši invaziju u Španiju okupirajući Baskijsku zemlju tokom rata na poluostrvu (1808 – 1814). Kasnije, sredinom XIX veka, Baskijci, u strahu od gubljenja tradicionalnih privilegija, uzimaju učešće u karlističkim ratovima. Baskijski seljaci, odnosno seosko stanovništvo Baskije i Navare davali su podršku tradicionalistima. Baskijci su čvrsto stali uz Don Karlosa pokušavši da mu obezbede i prestonicu u Bilbaou, odnosno sedište karlističke vlade. Treći karlistički rat koji je započet 1870. imao je za rezultat ozbiljne vojne akcije u oblastima lojalnim Karlosu VII. Baskija je pretrpela ozbiljne posledice zbog svog ''karlizma'' jer joj je Madrid za kaznu ukinuo sistem privilegija koje je ova oblast uživala još od vremena nekadašnje kastiljanske krune.
Kako je karlistička opcija doživela poraz, Baskijci su do kraja XIX veka uskraćeni za svoje tradicionalne privilegije oličene u fuerosima. 1876. baskijske zemlje, posle šest vekova autonomnosti i specijalnog statusa, bivaju u potpunosti podređene centralnoj vladi u Madridu.. Baskijci su već u vreme restauracije monarhije imali veoma razvijen i definisan politički pokret. Na njegov nastanak uticalo je više faktora, a među glavnima se navode karlizam i odbijanje da se prihvati liberalna država, kao i činjenica da su Baskijci bili frustrirani zbog gubitka tradicionalnih privilegija. Baskijski nacionalizam biva sadržan od samih početaka u radu glavne baskijske političke organizacije, Baskijske nacionalističke partije (EAJ-PNV) koju je osnovao Sabino Arana (Sabino de Arana y Goiri).
Baskijski politički pokret tokom života Druge republike uspeo je izboriti tj. obnoviti autonomiju, ali ona je bila kratkog veka jer je general Franko izašao kao pobednik iz građanskog rata (1936 – 1939) ukinuvši baskijske privilegije i čak zabranivši upotrebu euskere i praktikovanje baskijskih običaja i kulture. Simbol baskijskog stradanja postao je gradić Gernika, koji biva bombardovan od strane nacionalista zahvaljujući podršci nemačkih vazdušnih snaga aprila 1937.
Frankov centrizam u mnogomo podstiče obnovu i jačanje baskijskog nacionalizma. Pojavljuju se baskijske grupacije sa različitim zahtevima. Od zahteva za umerenom autonomijom do zahteva za potpunom nezavisnošću. U vreme Frankovog režima rađa se i politički terorizam koji će postati jedno od obeležja ekstremne borbe za ''baskijska prava''. Serija atentata u režiji ETA-e (Euskadi ta Askatasuna ) započinje 1968. ubistvima dvojice policajaca. ETA se potrudila i da admiral Karero Blanko, kome je Franko prepustio mesto šefa vlade, ne ostane dugo na datoj funkciji. 20. XI 1973. admiral je nastradao u eksploziji bombe podmetnute pod njegov automobil. Novi premijer Arias je 12. II 1974. održao govor poznat pod imenom ''duh 12. februara'' , a dve nedelje posle obećanja o otvaranju, vlada je morala da se suoči sa svojom prvom krizom, izazvanom poslanicom biskupa Bilbaoa, Antonia Anjoverosa, u kojoj je tražio poštovanje jezika i kulturnog identiteta Baskije, kao i priznavanje prava regiona. Vlada je od biskupa zatražila da povuče i poništi poslanicu, na kraju preduzevši oštre mere protiv biskupa naređenjem da se stavi u kućni pritvor i odlukom da se protera iz zemlje. Podržan od Vatikana i španskog episkopa, Anjiveros je odgovorio pretnjom za izopštenjem lidera režima iz crkve, na šta je Franko reagovao, osetljiv na posledice prekida saradnje sa Crkvom, i naložio Ariasu da povuče svoje prvobitne odluke.
U situaciji straha Ariasove vlade od jačanja opozicije, ETA odlučuje da pojača svoj angažman povećavanjem broja atentata na političare i vojna lica. Na porast terorističkih akcija vlada je odgovorila uvođenjem vanrednog stanja u Baskiji i hapšenjem skoro dve stotine lica, što nije sprečilo da u prvih osam meseci 1975. jedanaest policajaca izgubi život u različitim atentatima.
Posle Frankove smrti i povratka demokratije, Baskijska nacionalistička partija na nacionalnim izborima 1977. osvaja osam mandata i upućuje Madridu zahteve za autonomijom svoje oblasti. Naredne 1978., u vreme donošenja Ustava, Baskija u julu dobija pre-autonomnu vladu, a zvanično obnavlja svoju autonomiju usvajanjem Statuta autonomije Baskije 1979. Uprkos činjenici da je Baskija obnovila svoju autonomiju, baskijski nacionalisti bili su nezadovoljni ustavnom ponudom, te je stoga na referendumu 1978. podrška predlogu Ustava bila niska u Baskiji iznosivši 43% naspram 88% podrške na nivou čitave zemlje.
Izbori za Kortes 1979. omogućili su ulazak u parlament i trojici poslanika koalicije Heri Batasuna (Solidarnost – eus) koja se javno borila za nezavisnost Baskije. Heri Batasuna je reprezentovala političku platformu ETA-e. Uspon nacionalnih partija levice u Baskiji ogledao se u nezanemarivih 172.110 glasova za Heri Batasunu i još 85.000 glasova za Baskijsku levicu.
Tokom 1980ih baskijske partije konstantno osvajaju mandate u nacionalnom parlamentu i vladaju u regionu, ali ne učestvuju u vlasti na nacionalnom nivou. Takvo stanje ostaje sve do 1993. kada su rezultati nacionalnih izbora primorali lidera socijalista Felipea Gonzalesa da potraži koalicione partnere kako bi PSOE ostala na vlasti. Tako je pet poslanika Baskijske nacionalističke partije (PNV) zajedno sa sedamnaest poslanika katalonskog Okupljanja i Unije (CiU) ušlo u novu vladajuću špansku većinu. Ono što je usledilo bile su dve godine agonije za većinske partnere u vladi. Naime, katalonski i baskijski nacionalisti su vešto znali iskoristiti svoju ''težinu'' u vladi i uspeli su ostvariti niz svojih ciljeva jačajući svoje regione, odnosno povećavajući regionalna budžetska sredstva uz širenje administrativnih nadležnosti datih regiona. Novi izbori 1996. donose preokret i na vlast dolazi Narodna partija (Partido Popular – PP), a ulogu ''jezička na vagi'' ponovo preuzimaju Katalonci i Baskijci bez kojih, i Narodna partija nije u mogućnosti da sprovodi vlast. Baskijci ne ostaju dugo u koaliciji i nakon godinu dana raskidaju saradnju sa narodnjacima.
Baskijska nacionalistička partija odlučuje da napravi zaokret i krene u ''umirivanje'' tenzija u Baskiji. ETA se našla na udaru Madrida, a Heri Batasuna (HB) je postajala sve izolovanija. PNV je odgovorila strateškim zaokretom u približavanju HB-u, sa ciljem da osigura napredak ka samoopredeljenju, u zamenu za odustajanje od terorističkih akcija od strane ETA-e, koja bi se na ovaj način uključila u politiku, a da se ne oseti poraženom. ETA je prekinula svoju borbu na neodređeno vreme, a prekid oružanih akcija je trajao do 2000. Istovremeno, PNV je održala svoj kongres na kojem je potvrdila svoju politiku borbe za nezavisnost.
Možemo reći da je region do danas stekao izuzetno visok stepen autonomije, ali to nije sprečilo ETA-u i deo Baskijaca da nastave ''krvavu'' borbu za samostalnost Baskije. ETA je nastavila da se obračunava sa španskim vladama, a centralne vlasti pribegavaju merama poput hapšenja osumnjičenih za terorizam i zabrana rada pojedinih političkih partija kao što je 2003. Heri Batasuna proglašena ilegalnom partijom u Španiji. Tenzije na relaciji između Baskijaca i centralnih vlasti i dalje su prisutne, uprkos činjenici da, po mišljenju mnogih, uloga i uticaj ETA-e slabi, a jačaju umerene snage u Baskiji.
Branko Lazić, diplomirani politikolog za međunarodne poslove
== Географија ==
| |||