Википедија

Алфабет — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Робот: додато ky:Алфавит
м ситне измене, replaced: коресподен → кореспонден (4) using AWB
Ред 3:
 
Етимологија саме речи '''алфабет''' је ушла у енглески језик у средњем веку од позног латинског ''алфабетум'' које је пореклом из старогрчког ''алфабетос''-од ''алфа'' и ''бета'', прва два слова грчке азбуке. Постоји много алфабета који су данас у употреби. Већина њих су линеарна писма, што подразумева да се реализују у линијама. Изузеци у писању су: азбука за слепе, ручни алфабет, Морзеова азбука и клинаста писма древних цивилизација Месопотамије.
Термин алфабет се односи на било који писани систем који се служи графемама за илустрацију и консонаната и вокала, иако не постоји потпуна коресподенцијакореспонденција између симбола и звука.
[[Графема]] је апстрактна јединица која се физички може представити различитим стиловима глифова. Постоји много писаних ентитета који не чине саставни део алфабета као што су бројеви, математички симболи и знакови интерпункције. Неки језици се често бележе помоћу разних комбинација логограма који представљају морфеме или речи, али и силабограма уместо алфабета. [[Египатско хијероглифско писмо]] и [[кинески карактери]] су два најпознатија писана система са углавном нетипичном алфабетском репрезентацијом.
 
Ред 75:
 
Сваки језик може установити [[утврђена правила]] која ће покривати односе између фонема и слова, али, у зависности од језика, та се правила могу и не морају доследно поштовати. У савршеном фонетском алфабету фонеме и слова би требало да се савршено саодносе у два смера: да онај који пише може савршено добро да предвиди писање било које речи и то само по њеном изговору, а да говорник може савршено да изговори било коју реч на основу начина на који је написана. Ипак, језици често еволуирају независно од њихових писаних система, а писани системи бивају позајмљивани за језике за које нису створени. Тако се ствара разлика између слова неког алфабета и одговарајућих фонема неког језика, па се та разлика мења од језика до језика-чак варира и у оквиру једног језика.
Језици могу оманути у постизању коресподенцијекореспонденције један према један између звука и означеног и то у било ком од неколико начина:
* Један језик може изразити дату фонему са комбинацијом слова и то пре него са једним словом. Комбинације од два слова се зову диграфи, а од три слова триграфи. Немачки користи тесераграфе (4 слова). Њих, такође, користи и кабардиан за једну од фонема.
* Језик може исту фонему представити са два различита слова или комбинацијама слова.
Ред 85:
[[Национални језици]] су углавном изабрани говори дијалеката настали једноставним повезивањем алфабета са статусом нације. Па ипак, са једним интернационалним језиком и његовим широко распрострањеним дијалектима као што је енглески, било би немогуће представити га са једним фонетским алфабетом у свим његовим варијантама.
 
Неки национални језици, као што је фински има поприлично правилан систем писања са скоро један на један коресподенцијомкореспонденцијом између слова и фонема. Глагол у италијанском који одговара писаном ''компитаре'' је непознат већини Италијана јер им тај начин писања скоро није потребан-у књижевном италијанском се свака фонема представља на један начин. Па ипак, не изговара се увек као што се пише јер се одређена слова изговарају на више начина. У књижевном шпанском је могуће читати реч на основу онога како је написана, али не и обрнуто јер се одређене фонеме могу изразити на више начина, али се написано слово тако и чита. Изгледа да француски има много мању коресподенцијукореспонденцију између писања и изговора због такозваних немих слова и широке употребе назалних вокала као и небележења гласова који се изговарају, али су његова правила изговора потпуно установљена и предвидљива са прихватљивим степеном у правилности. На другом крају, ипак, постоје језици као што су енглески и ирски где се писање многих речи једноставно мора упамтити будући да њихово писање не одговара у потпуности звуковима који се чују. Енглески се морао прилагодити великом броју позајмљеница из различитих периода, при том задржавајући првобитан начин писања на различитим нивоима. Па ипак, енглески поседује сва правила којима се оно написано може прочитати и та правила се углавном показују као задовољавајућа.
Сви звукови говора свих језика света се могу забележити са поприлично малим свеобухватним фонетским алфабетом. Назив му је Интернационални фонетски алфабет.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Алфабет”