До (Требиње) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 14:
== Географија ==
Насеље се налази у [[Попово поље|Поповом пољу]] на путу [[Требиње]] – [[Љубиње]].
Смештено је између брда [[Бјеласница|Бјеласнице]] и Врањака. У присојној страни,у Врањаку, су смештене махале Калајџевина ( Радићи-Срби и Чокљати),Рајичевићи (Рикале,Шишићи и Радићи-Срби),Стари врт(Чокљати),Оковице(Чокљати). У осојној страни,у Бјеласници,су махале Хамовина(Хамовићи) и Подтрап(Шешељи и Чокљати). У центру села је махала Боровина у којој су Хамовићи,Чокљати и Радићи Хрвати.
Сеоско гробље је у Јањилу,уз магистрални пут. Ту се сахрањују Радићи,Шешељи и Хамовићи,а Шишићи и Рикале у Срујићима[[Струјићи|Струјићима]] јер су они из Струјића прешли у До. Чокљати и Радићи се сахрањују у католичком гробљу у Долу.
 
== Становништво ==
Ред 21:
Године 2012 у селу је живело 15 становника,13 Срба и двоје Хрвата.
==Прича о настанку села==
Село су по предању основали Радићи који су се доселили са [[Влаховићи|Влаховића]]. Послије њих у село долазе Шешељи и Хамовићи,а након њих Шишићи и Рикале који долазе на РадицаРадића имање(оженили су двије Радићке). Доказ о томе да су Радићи оснивачи села је тај да је гробље у Јањилу на Радића имању. Према причању покојног Лаза(Сима)Радића (1913-2005),Радићи су дозволили Шешељима и Хамовићима да се сахрањују у Јањилу,уз услов да се Радићи сахрањују на источној,а они на западној страни. То се и данас види у старом гробљу,а у новом дијелу се то није поштовало. У старом дијелу гробља се налази 5 камених стећака што свједочи да је ово село било насељено и у ранијем периоду. У православном гробљу нема цркве,већ вјерници посјећују цркву Свете Варваре у [[Струјићи|Струјићима]]
У селу је била и кула столачких бегова Бубића. Постоји предање да је бег Бубић једном приликом рекао:„Нема мога Дола до Стамбола!“ Данас је кула у рушевном стању. Састоји се од једне зграде на два спрата (приземље+2 спрата) и уз њу се налазе и помоћни објекти који су вјероватно били кухиње,подруми или одаје за послугу. Кула је напуштена послије [[Херцеговачки устанак|Херцеговачког устанка]]. Занимљиво је то да су Бубићеви кметови били Шешељи,Хамовићи и Чокљати ; Матарагџићеви Шишићи и Рикале,а Радићи су имали хришћанина спахију,извјесног Ћоровића.
У периоду аустроугарске окупације велики број Дољана је емигрирао у Америку. Неки од „американаца“ су били Симо (Лазара) Радић,Сава Радић,Марко Радић,Косто Радић,Милан Шешељ,Михо Чокљат,Митар Шишић,...