Подаци о облику и величини рибозома и његових субјединица добијени су електронским микроскопом. Облик прокариотских и еукариотских рибозома је веома сличан. Код прокариота, мала субјединица је спљопштена, издужена и несиметрична, и подељена је удубљењем на ''главу'' и ''тело'', а великадок се велика састоји изод лоптастог тела на коме су јасно изражена три испупчења (продужетка). Улогу у синтези протеина тј. повезивању аминиокиселина у [[полипептидни ланац]] рибозоми обављају само ако су њихове субјединице удружене и, истовремено, уједињене са молекулом информационе РНК ([[иРНК]]). Субјединице се повезују тако што се остварује контакт између удубљења на малој и централног продужетка на великој субјединици. При оваквом контакту образује се слободан простор у виду тунела кроз који пролази иРНК (информациона РНК) за време транслације (превођењепревођења редоследа нуклеотида иРНК у редослед аминокиселина у протеину). Већи број рибозома може да се повеже једним молекулом иРНК и тада се образује структура названа полирибозом (полизом). Код еукариота се велике субјединице унеколико разликују од еукариотских, мада треба напоменути да детаљна структура еукариотских рибозома још увек није усвојена иако се сматра да је веома слична прокариотској.
Два веома значајна места су она за која се везују транспортне РНК ([[тРНК]]), то су П место (пептидил место) и А место (аминоацил тРНК место). П место је оно за које се везује пептидилтРНК (тРНК која носи растући полипептидни ланац), а за А место се везује аминоацилтРНК (тРНК која носи активирану аминокиселину).
