Оружје — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: измењено xmf:ანჯარი (ოურდუმე)
Нема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Nagasakibomb.jpg|десно|мини|Атомска бомба, најразорније оружје које је икада коришћено]]
 
'''Оружје''' - Специјално израђена справа којом се онеспособљава или уништава на краћим или дужим раздаљинама, жива појединачна или другачија непријатељска сила у ратним и другим условима, и којом се, у мањим или већим размерама, уништавају непријатељска материјална добра, затим, дивљач и риба у лову, и којом се обављају спортска такмичења у стрељаштву назива се оружје.
'''Оружје''' је алат намењен онеспособљавању или убијању живих бића, или за уништавање великих размера.
 
 
== Историја ==
 
Прво оружје које је [[човек]] користио било је такозвано хладно оружје и био је то најобичнији камен или [[Батина (оружје)|тољага]] која је могла бити од дрвета, животињске или људске кости, или камена. Али тољага има низ мана, мали домет, непрецизност, малу пробојност. Напредак је постигнут када се човек досетио да камени, или предмет од кости, заоштри како би му смањио ударну површину и тако га учинио убојитијим. Тада настају [[нож]] и [[ секира]]. Када је разумео овај пинцип све је већ ишло лакше. Прво је дрвени штап заоштрио и тако добио прво [[копље|копља]]. Тако је повећан је домет тољаге, а када је за дужу и праву мотку - штап, завезао заоштрен троугласти или конусни камен, добио је још ефикасније и убојитији копље. Ово оружје је повћало људске домете али и апетите. Ускоро је еластичан дрвени штап затегнут тетивом лијана могао да избацује минијатурна копља - стреле са каменим врхом, па су домет, прецизност и убојитост, постали много већи. Највећи домет оружја каменог доба су [[ лук|лук]] и [[праћка]]. Настаје катапулт артиљеријско оружје каменог и каснијих доба, који је имао већи домет и већу разорну моћ.
=== Камено доба ===
 
Прво оружје које је [[човек]] користио била је дрвена [[Батина (оружје)|тољага]]. Али тољага има низ мана, мали домет, малу пробојност. Напредак је постигнут изумом [[копље|копља]] - повећан је домет, тољаге с [[камен]]ом на врху - повећана је пробојност. Још већи напредак је изум оштрице - [[нож]], [[копље]] с каменим врхом, [[ратна секира]] уместо камене [[Батина (оружје)|тољаге]]. Највећи домет оружја каменог доба су [[ратни лук|лук]] и [[праћка]] (у већим размерама - [[катапулт]]).
 
Метално доба је показало знатан напредак човјеков у свакој његовој делатности. Унапређујући оружја, више од тога, унапређивао је и припремао себе за све брже и веће успехе. Бакарна оружја која су представљала изванредан напредак у односу на оружја од дрвета и камена из каменог доба брзо су била превазиђена потребом за још квалитетнијим и убојитијим оружјем. Бронзано оружје је било сасвим евидентан напредак у свим доменима човековог живота, па логично, и у прављењу оружја. Тек је [[ Железо|у железно доба]] омогућило да се све захтевније потребе оновременог човека релаизују у сваком погледу па и погледу оружја.
=== Метално доба ===
Појава ватреног оружја је капиталан напредак у евлуцији оружја. Изум [[барут]]а омогућио је избацивање пројектила (прво од камена а потом од метала) већом брзином, на веће удаљености и прецизније него у дотадашњој пракси. Настају [[мускета|мускете]], прва најпростија ватрена оружја [[Аркебуза|аркебузе]]. То ватрено стрељачко оружје грађено од металне цеви затоворене са једне стране, код кога се с отвора убацивао барут, па камени или метални пројектили (тане, зрно,) а уз затворену страну цеви палио фитиљ који је директним сагоревањем палио барутно пуњење,чији су ослобођени гасови избацивали пројектил.
 
Од овог револуционарног времена у историји оружја, све брже и све већим корацима се развијао и човек и његове делатности. Оружје постаје све прецизније, убојитије, са [[Ватрена моћ|већом ватреном моћи]]. У изради оружја и [[Муниција|муниције]] све више се користи не само људска вештина занатства већ и наука. Оружје се проучава мултидисциплинарно и конструише по најсавременијим техничко-технолошким сазнањима.
===Како су људи уопште дошли до метала?===
Како је развој оружја напредовао тако су решавани проблеми:
 
При крају млађег [[камено доба|каменог доба]] људи су обилно користили глину као основни материјал за израду посуда, или су њоме обљепљивали куће од плетеног прућа. Те посуде пекле су се на високим [[температура]]ма па је тло испод огњишта или ложишта било спаљено. Код паљења таквих огњишта на тлу богатом [[бакар|бакреном]] рудом, јер је та руда врло близу површине, остајале су растопљене бакрене "лепиње". Људи су приметили да су врло оштрих ивица што је код оруђа било главно. Већ у том сировом облику била је врло оштра и већ готова за примјену.
 
Искуством претходника и корак по корак, људи су почели препознавати лежишта руда и, мало по мало, улазили све дубље под земљу тражећи драгоцени зелени камен. Али [[бакар]] је имао и својих мана. Био је мекан. Брзо се трошио и није подносио већа напрезања ни [[температура|температуре]]. Кад су открили [[арсен]], додали су га бакру и он је постао арсенска [[бронза]]. Пошто је [[Арсен]] врло јак отров ливење је био врло опасан и стручан посао.
 
У [[Грчка митологија|грчкој митологији]] ливца [[бронза|бронзе]] представља бог [[Хефест]]. Претпоставља се да су ливци бронзе под утицајем [[арсен]]а који у додиру с [[водена пара|воденом паром]] у малим количинама код људи изазива лакша, али трајна оштећења [[мозак|мозга]] и то на центрима за равнотежу. Зато су се након дугогодишњег бављења тим послом сви помало "пијано" кретали. Грци су то приписивали моћима обележја самог бога [[Хефест]]а, а то је, у ствари, било вероватно прво професионално обољење у историји.
Оружје се значајно побољшало открићем да се [[бакар]] може успешно мешати с калајем. Добили су бронзу која је пуно тврђа, и може се врло прецизно изливати у бројним облицима и величинама. По тој легури цело једно раздобље историје називамо [[бронзано доба]].
 
=== Почеци организованог ратовања ===
[[Египат|Египатска]] култура и цивилизација развила се управо на економији [[бронза]]ног [[алат]]а и оружја. [[Одисеја]] и [[Илијада]] ([[Тројански рат| битка за Троју]]) описују вођење рата бронзаним оружјем.
 
Разлог избијања првих [[рат]]ова, претпоставља се, била су управо лежишта [[бакар]]не руде.
Залихе на једном лежишту, геолошки гледано, врло су танка и плитка али протежу се на неким местима и километрима. Посебну олакшавајућу околност за прве рударе чинило је то да је [[бакар]] био релативно лако доступан. Проблем је настајао у тренутку кад је руде понестало, а економија целог друштва базирала се на производњи, примени и продаји бакра и бронзе. Цели народи били су присиљени тражити нова лежишта. Развојем производње [[метал]]а, упоредо, ишао је и развој и унапређење пољопривреде а тиме и производње хране тако да је број људи лагано растао. Наравно, кад су пронашли ново, још богато и неисцрпљено лежиште драгоцене руде, тамо је већ неко пре њих полагао право експлоатације. Осим директног сукоба, није било решења.
 
=== Барут ===
Изум [[барут]]а омогућио је избацивање камења већим брзинама и на веће удаљености него раније - [[мускета]] је била прво оружје, али имала је много мана: непрецизност, спорост пуњења, затајивала је. Прво оружје је уствари била тзв. аркебуза која се састојала од цеви са пуњењем спреда и фитиљем позади, није имала ни кундак ни нишанске справе и користила се за дејство на малој удаљености.
 
С друге стране [[топ]]ови су били разорно оружје од када су уведени у употребу (исти ефект као и катапулт, уз много мању масу - и оружја и муниције - топовске кугле). Како је развој оружја напредовао тако су рјешавани проблеми:
* цев је прво постала дужа, касније је добила и спирални жлеб - прецизност.
* Кад су изумљени [[метак|меци]] решен је проблем и брзине пуњења (нема више шипке) и затајивања.
Линија 36 ⟶ 17:
* [[пушка]] је добила оквир, не треба стављати метак по метак, него цели оквир, након сваког метка је потребно "репетирати" пушку
* задњи корак је аутоматска пушка - оквир од 4-8 метака заменио је оквир од 20-60 метака, јер није више потребно репетирати пушку по испаљивању појединог [[метак|метка,]] могоће је испаљивање рафала (већи број метака један за другим).
Настаје читава лепеза оружја од оних такозваних кратких цеви (пиштољи, пушке) до озбиљних и убојитих брзометних-аутоматских оружја велике ватрене па тако и разорне моћи. Настају аутомати,[[Калашњиков (пушка)|Калашњиков]] бузуке, осе, топови, тенкови, борбени авиони, бомбе, гранате,каћуше, ракете. Макако импоновао човеков тенолошки напредак, скок од необрђеног камена до за самонавођених интерконтиненталних ракета са нуклеарним главама, радост ваља умирити јер се ипак радио и о врло опасном и деликатном напредку у коме су оружја и њихова муниција више него опасни.
 
Данас ([[2006]]) популарни ''[[калашњиков (пушка)|Калашњиков]]'' ([[АК-47]]) је заправо [[аутоматска пушка]], од мускете се разликује по цеви са спиралним жлебом, нишанима, оквиром са мецима и механизмом који омогућава аутоматско испаљивање метака један за другим.
 
=== Динамит и други експлозиви ===
Линија 46 ⟶ 26:
 
Модерно доба донело је прво моторизацију и [[Борбрно возило пешадије|оклопна возила]], против којих се могло борити истим средствима, [[топ]]овима, [[мина]]ма и конфигурацијом терена, затим авијацију - одговор је такође ваздухопловство или [[против ваздушна одбрана|против ваздушне]] ракете, али против хемијског, биолошког а касније и [[Нуклеарно оружје|нуклеарног оружја]] нема одговора. Тако је данас производња хемијског и биолошког оружја забрањена [[женевска конвенција|женевском конвенцијом]] Хашком конвенцијом из [[1928]]. године. Међутим развојем војне биотехнологије, ствара се могућност развоја [[Биотехнолошко оружје|биотехнолошког оружја]], које би због својих карактеристика спадало у категорију "хуманих оружја".
 
==Подела оружја ==
 
* [[ Хладно оружје |Хладно оружје ]]
* [[ Ватрено оружје |Ватрено оружје]]
* [[ Хемијско оружје | Хемијско оружје]]
 
* [[ Биолошко оружје | Биолошко оружје]]
 
* [[ Атомско оружје | Атомско оружје]]
 
* [[ Психолошко оружје | Психолошко оружје]]
 
{{Други пројекти
| commons = Weapons
Линија 56 ⟶ 52:
| wikinews = Оружје
}}
== Извори ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* Енциклопедија Британика
* Велика просветина енциклопедија
* Енциклопедија оружја, London, 1948.
* Социолошки лексикон, Савремена администрација, Београд 1982.
[[Категорија:Оружје| ]]
[[Категорија:Наоружање]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Оружје