Алфред фон Тирпиц — разлика између измена

м
исправљање правописних и других грешака
м
м (исправљање правописних и других грешака)
Капетан Тирпиц је постао Шеф морнаричког штаба [[1892]]. године, и произведен је у контраадмирала [[1895]]. године. Током [[1896]] — [[1897]]. године командовао је Азијском ескадром крстарица и надгледао освајање [[Киаочоу|Киаочоуа]], који је постао немачка поморска база. [[1897]]. године је постао државни секретар у Царском поморском министарству - Reichsmarineamt. Због енергичног залагања за значајно увећање флоте задобио је пажњу и подршку цара [[Вилхелм II|Вилхелма II]]. [[1900]]. године године Тирпицу је указана почаст када постаје „''фон Тирпиц''“. Његова идеја о постизању статуса водеће светске силе путем стицања поморске надмоћи, често се назива „''Тирпиц-план''“. Политички, „Тирпиц-план“ су чинили Акти о Флоти из [[1898]], [[1900]], [[1908]]. и [[1912]]. године. Захваљујући њима до [[1914]]. г. [[Немачка]] је створила другу по величини поморску силу у свету - по грубој процени око 40% мању од британске [[Краљевска морнарица|Краљевске морнарице]]. Била је састављена од 7 модерних [[дреднот]]а, 5 [[бојни крсташ|бојних крсташа]], 25 [[крстарица]] и 20 „преддреднот“ [[бојни брод|бојних бродова]], као и преко 40 [[подморница]]. Иако је план подразумевао и неке прилично нереалне циљеве, експанзионистички програм је био довољан да алармира Британце, и тако започне скупу поморску трку у наоружању, што је довело и до стварања јачих веза између [[Велика Британија|Велике Британије]] и [[Француска|Француске]].
 
Тирпиц је развио тзв. „теорију ризика“ (анализу коју би данас сматрали делом теорије игре) по којој, ако немачка морнарица достигне одређен ниво где би по снази била блиска Британској морнарици, Британци би покушали да избегну сукоб са [[Немачка|Немачком]], тј. ако би се флоте одржале непромењене). Ако би се те две поморске силе сукобиле, немачка морнарица би нанела довољно штете британској, што би угрозило британску поморску доминацију. Британци су се ослањали на своју морнарицу како би одржали контролу над Британском империјом, због шега је фон Тирпиц сматрао да би они радије одржавали поморску надмоћ у цилу очувања те империје, и при томпритом дозволили да [[Немачка]] постане светска сила, него што би држали Немачку у потчињеном положају и тиме угрозили своју империју. Ова теорија је распламсала поморску трку у наоружању између [[Велика Британија|Велике Британије]] и [[Немачка|Немачке]] у првој деценији [[XX век|XX века]].
 
Међутим, ова теорија је базирана на претпоставци да би [[Велика Британија]] морала да пошаље своју флоту у [[Северно море]] да би блокирала немачке луке (блокада немачких лука је била једини начин на који би Краљевска морнарица могла озбиљно наудити [[Немачка|Немачкој]]) чиме би немачку морнарицу присилила на битку. Али, због географске локације [[Немачка|Немачке]], [[Велика Британија|Британија]] је могла да блокира [[Немачка|Немачку]] и затварајући улаз у [[Северно море]] из [[Ла Манш]]а, и области између [[Берген|Бергена]] и [[Шетландска острва|Шетландских острва]]. Суочен са овом могућношћу немачки адмирал је прокоментарисао: „''Ако Британци то учине, наша морнарица ће имати тужну улогу''“, тачно предвиђајући улогу коју ће имати морнарица током [[Први светски рат|Првог светског рата]].
114.616

измена