Ефес — разлика између измена

129. п. н. е. [[Римско царство|Римљани]] су искористили услове тестамента [[Аталос]]а, краља [[Пергам]]а, од кога су наследили краљевство и сјединили га у римску империју као азијску провинцију. Антички извори указују да је у то време град имао 200.000 становника. У првом веку п. н. е. услед великих пореза уведених од стране римске владе народ је прихватио [[Митридат]]а као свог спасиоца. Подржао га је у његовом отпору против римске власти, па је 88. п. н. е. изведен масакр над становништвом латинског говора у граду, што је потом угушено од стране римске армије предвођене [[Корнелије Сула|Сулом]]. Зграде, којима се дивимо и данас, су из периода за време и после владавине цара [[Октавијан Август|Октавијана Августа]]. По документованим записима, град је претрпео озбиљна оштећења за време земљотреса у 17. веку. Међутим, после тога, Ефес је постао значајни центар трговине. Историчар Аристио описује Ефес као град који је познат у народу као главни трговачки центар у Азији. Он је исто био и водећи политички и интелектуални центар који је други по реду у Егеју имао школу филозофије. Од почетка [[1. век]]а Ефес су посећивали [[хришћанство|хришћански]] следбеници који су се трудили да прошире хришћанску веру у јединственог Бога и који су бежали од римских прогонитеља. Осим што је уживао у привилегованом положају лежећи између истока и запада искомбинованом са изврсном климом, град је умногоме добио на важности захваљујући чињеници да је био центар култа Артемиде.

 

 

У Ефесу је настало [[Јеванђеље по Јовану]].