За процесе интелигенције потребно је функционисање и других психичких функција, као што су свест, опажање, мишљење, памћење, које су неопходне за нормално одвијање процеса интелигенције.
По теорији о наслеђу разматра се генетичка условљеност у развоју интелигенције. При томПритом се наводи велики значај чинилаца средине који активирају генетичко наслеђе и потом развијају интелигенцију до степена одређеног у генетичком коду јединке. До ових схватања дошло се дугогодишњим проучавањем развоја интелигенције код близанаца који су живели у различитим срединама заједно или одвојено.<ref>World Intelligence Network, [http://www.iqsociety.org/gre/?page_id=301 IQ и генетика]</ref><ref>Gosso MF, de Geus EJ, van Belzen MJ, Polderman TJ, Heutink P, Boomsma DI, Posthuma D., [http://dx.doi.org/10.1038/sj.mp.4001868 The SNAP-25 gene is associated with cognitive ability: evidence from a family-based study in two independent Dutch cohorts.]</ref><ref>Gosso MF, de Geus EJ, Polderman TJ, Boomsma DI, Heutink P, Posthuma D., [http://www3.interscience.wiley.com/resolve/openurl?genre=article&sid=nlm:pubmed&issn=1601-1848&date=2008&volume=7&issue=3&spage=355 Common variants underlying cognitive ability: further evidence for association between the SNAP-25 gene and cognition using a family-based study in two independent Dutch cohorts.]</ref>.
Време у којем се развија интелигенција је предмет расправе и неслагања међу многим истраживачима. Док једни тврде да се интелигенција развија до 15-16 године, други сматрају да се процеси развоја приводе крају око 24-25 године живота. Има аутора који су становишта да се интелигенција, а нарочито код појединих особа, развија чак и после 50. године живота.
