Покондирена тиква (опера) — разлика између измена

 

===II чин===

 

Сара доводи кандидата за женидбу, „''филозофа''“ Ружичића, варалицу и опсенара, изелицу и гурмана. Да би на Фему оставио што већи утисак, он се користи цитатима из опскурне литературе на старом црквеном „''славеносерпском''“ језику, неразумљивом за просте људе. У својим тирадама, „''филозоф''“ куди бедно свакодневно занимање, а уздиже своје стихотворство. Долази до упознавања са Евицом која се простосрдачном наивношћу и нехотице наруга Ружичићевој надмености. Али, када филозоф почне да проказује своје моћи застрашујућим алегоријама, тврдећи да на саму реч песникову могу најстрашније немани произаћи и сваког уништити, Евица ужаснута побегне од просиоца.

Овај последњи песнички мотив натера Сару на помисао да Ружичића ожени самом Фемом. Песник је таквим предлогом најпре револтиран, али ипак великодушно пристаје, када се сети да би Фема могла да штампа његова дела. Чим Сара саопшти Феми песникову одлуку, ова пада у несвест, очигледно лажну јер се у њој заборави и упућује Сару, где ће наћи капљице које ће је вратити свести. Дошавши себи, Фема готово помахнита од среће. Како ли ће сад тек пузити комшинице, ћифтинице и крпинице пред „''госпојом филозофицом''“! На Сарино наговарање, Фема преда младожењи поклон – сат и бурмутицу свог мужа – и код тог свечаног чина веридбе клечи пред песником као „''пред Јовишем Леда''“.

 

 

===III чин===