Симболизам (књижевност) — разлика између измена

За [[Француска|француске]] симболисте једино се [[симбол]] показао као целовит стилско-технички елемент, који омогућава [[уметност|уметничко]] обликовање света у складу са [[естетика|естетским]] идеалима. Одатле, иако се јавља као субјективан утисак, симбол треба посматрати као јединствено стилско средство. Песник симболизма од делића стварног света ствара симболе, који, поново састављени, треба да створе свет лепоте, односно идеалног, естетског, а често и спиритуалног савршенства.

 

 

У ту сврху, коришћене су и [[стилске фигуре]] као што су [[синестезија]] и [[ономатопеја]], помоћу којих се разрађивала свака повезаност између мириса, звука, боје и смисла речи и њеног приближног значења. Битну улогу у симболистичкој поезији играла је музикалност, при чему се тежило експерименталном јединству, које се није дало рационализовати.