У априлу 1962. године Фокер је најавио израду новог авиона у сарадњи са више европских фирми: немачки МББ, Фокер ВФВ и британска авиокомпанијаавио-компанија ШорцБрадерс. Авион је првобитно замишљен за превоз 50 путника на удаљеност до 1650 -{km}-. Касније је ипак конструисан за 60-65 седишта. Иако су по пројекту на авион требали бити уграђени Бристол Сидли БС.75 турбофен мотори, прототип је полетео са лакшим Ролс-Ројс „спреј Јуниор“ моторима (поједностављена верзије Ролс-Ројс спеј мотора). Конструкција -{F28}- подсећа на -{BAC 1-11}- и [[Даглас DC-9|-{DC-9}-]] са којима дели Т-реп и смештај мотора на задњем делу трупа. Крила имају благо закривљену стрелу са крилцима на самом врху, једноставна преклопе, а петоделне ваздушне кочнице (спојлери) могу се активирати само након слетања. Нападни угао крила нема предкрилца, а током лета се греје топлим ваздухом из мотора. Делови авиона израђивани су у све три поменуте фирме: Фокер је радио и израђивао носни део и централни део трупа са средишњим делом крила, немачке компаније израђивале су предњи и задњи део трупа, као и репне површине, а крила су рађена у Великој Британији. Авион се склапао на Аеродрому Шипхол у Холандији.<ref name="F28">{{cite web |url=http://dialnet.unirioja.es/servlet/libro?codigo=237370|title=Reactores Comerciales (1999a) (en: Comercial Jetliners) ISBN 84-95088-87-8 |work=Antonio López Ortega |publisher=Agualarga Editores S.l. |accessdate=26. 09. 2008. |language=Spanish}}</ref>
== Производња ==
Прототип -{F28}--1000 (-{PH-JHG}-) полетео је први пута 9. мај 1967. (тачно месец дана касније од [[Боинг 737|Боинга 737]]), а немачки сертификат је издат 24. фебруара 1969. Тадашња немачка авиокомпанијаавио-компанија ЛТУ Интернационал први је наручилац иако је први комерцијални лет 28. марта 1969, имала холандска фирма Братенс која је у своју флоту укључила пет авиона -{F28}-. 28. априла 1971. године полетела је продужена верзије -{F28}--2000 која је могла примити до 79 путника. Ова варијанта је настала продуживањем трупа -{F28}--1000. Варијанте које су следиле, -{F28}--6000 и -{F28}--5000, имали су уграђена предкрилца, већи распон крила, снажније и тише моторе. -{F28}--6000 и -{F28}--5000 нису имали комерцијални успех и израђено је само два примерка -{F28}--6000, док -{F28}--5000 није ушао у производњу. Након што се -{F28}--6000 користио једно време у Фокеру, авион је модификован на - 2000 и продат у Мауританији.
Најуспешнија верзије била је -{F28}--4000 са којим је 20. октобра 1976. Линјефлиг ушао у редовни сервис. Авион су покретали тиши спеј 555-15Х мотори, капацитет седишта повећан је до 85, крила су била ојачана и имала су већи распон, модернизована је пилотска кабина и обновљен је ентеријер путничке кабине. -{F28}--3000, наследник -{F28}--1000 имао је иста побољшања као и -{F28}--4000. До гашења производње 1987. године израђен је 241 авион.
