|
}}
'''Тимок''' ({{јез-лат|Timacus}}) је [[река]] у Источној [[Србија|Србији]]. Заправо Тимок је скуп река са истим именом и придевом испред ([[Црни Тимок]], [[Бели Тимок]], [[Сврљишки Тимок]], [[Трговишки Тимок]], [[Велики Тимок]]). Од извора Тимока (Свљишког Тимока) до ушћа (Великог Тимока) у [[Дунав]] има 203 [[километар|-{km}-]]. Река тече кроз Србију, а последњих 15 -{km}- представља границу Србије и [[Бугарска|Бугарске]]. [[Ушће]] се налази на [[надморској висини]] од 28 -{m}-, што представља и најнижу тачку у Србији. Тимок је део [[Црноморски слив|Црноморског слива]] са протоком од 24 -{m³/s}-, а може да досегне и 40 -{m³/s}-.
'''Тимок''' је последња (десна) притока [[Дунава]] у [[Србији]] и највећа река у [[Источној Србији]]. Настаје спајањем [[Белог Тимока]] и [[Црног Тимока]], који се спајају око 2 км североисточно од [[Зајечара]] на 118 м надморске висине. Тимок је широк 35м, а дубок 0,5 - 1,5м. Његова највећа лева притока је [[Вражогрначка река]] (45 км), а потом улази у епигенетску [[Вражогрначку клисуру]] дубоку око 150-240 м, која се пружа у дужини 4,5 км. Одатле протиче кроз ерозивно проширење код села [[Трнавца]] и улази у [[Велику клисуру]] или [[Соколовицу]] са многим меандрима. Неки од њих су: Стражевица(висећи меандар), који се налази са десне стране Тимока. Он тече по алувијалној равни широкој 300 - 1000 м, до села Вељкова и на [[дужини]] од 18 км по алувијалној равни Дунава. Утиче у Дунав 10 км, источније од Неготина, на 30 м, надморске висине и то је најнижа кота Србије. На том делу Тимок представља границу према Бугарској у дужини 15,5 км. Дужина [[Тимока]] је 88 км, а површина слива 1222км². Заједно са Белим и Трговишким Тимоком дугачак је 201,7 и има површину слива 4 630 км². Његов протицај je највећи у близини ушћа и износи 300 м³/с, а најмањи свега око 3 м³/с, што показује да река има бујичарске одлике. На Тимоку је мала хидроелектрана [[Соколовица]] (3,84MW) која производи годишње само 17 милиона kWh електричне енергије. Електрана је пуштена у рад 1949.године, а њено проточно језеро одавно је засуто наносима, те хидроелектрана ради на проточној води.
Тимок је дао име области кроз коју протиче ([[Тимочка Крајина]]), буни против [[Милана Обреновића]] [[1883]]. године ([[Тимочка буна]]), једном словенском племену које се ту настанило у <nowiki>VI</nowiki> веку ([[Тимочани]]) и једном трачком племену из античког доба ([[Тимахи]]).
== Бели Тимок ==
[[Слика:Timok region map.gif|250п|мини|лево|Слив Тимока]]
== Економија; загађеност ==
Постаје спајањем Трговишког и Сврљишког Тимока. Дугачак је 49 км, а слив има површину 1 096 км². Долина му је широка и густо насељена. Ширина прелази 1 500 м. Река тече и образује меандре, који успоравају отицање и изазивају изливање воде приликом отапања снега у сливовима њених саставница, као и после јачих и дужих киша.<br />Вратаничка клисура дуга је 5 км и дубока 170 - 190м, дели долину на два басена - књажевачки на југу и зајечарски на северу.Протицај Белог Тимока у Књажевцу износи 11,7 м³/с ,а у Зајечару до 17 м³/с. Максимални протицај износи 254 м³/с. Речна мрежа у сливу Белог Тимока густа је и износи 873 м/км², али велики борј притока пресуши нарочито током лета. Међу њима највеће су [[Јелашничка]], [[Коритска]], [[Селачка]], [[Грилшка]] и [[Лубничка]] река. На Грлишкој реци изграђено је вештачко језеро запремине 12 милиона кубних метара, његова основна функција је снабдевање водом града [[Зајечара]].<br />
Код села Чокоњар у Источној Србији између [[1947]]. и [[1951]]. године изграђена је хидроцентрала ''Соколовица''. Целокупан хидроенергетски потенцијал није искоришћен.
Последњих деценија река је знатно загађивана отпадним водама из [[Борског басена]] што је последично изазвало загађење Дунава [[оловом]], [[бакром]] и [[кадмијумом]].
== Трговишки Тимок ==
Кроз долину реке пролази магистрални пут и пруга [[Ниш]]-[[Прахово]].
Десна притока Белог Тимока. Дужина му је 50,5 км, а површина слива је 523 км². Настаје спајањем Црновршке и Ћуштичке реке у селу Блата Берлиовац на 408 м надморске висине. Он протиче кроз уску долину, добоку 500 м. Низводније прелази у клисуру с местимичним изгледом кањона који је низводно од ушћа Габровничке реке непроходан у дужини од 3,5 км. У близини Књажевца река се пробија кроз [[Коренатачку клисуру]].Она лежи између села [[Штрпца]] и Трговишта и повезује Књажевачку котлину са узводним делом долине. Дугачка је 5,5 км, а широка 80 - 350 м и дубока 160 - 250 м. Долина се потом све више шири и њено заравњено дно испред сутоке са Сврљишким Тимоком достиже ширину од 1 км.<br />Просечан протицај Трговишког Тимока износи код Књажевца око 5 м³/с,максимални 80,а минимални само 0,3 м³/с. Пошто одводњава падавине Старе планине,слив је богат водом и просечна густина речне мреже износи 1 138м/км². Већина водотока су бујице, с великим падовима и великом ерозивном моћи. Ексцесивном, јаком и средњом ерозијом захваћено је чак 57,5 посто површине слива Трговишког Тимока.<br />
== СврљишкиВиди Тимокјош ==
*[[Списак река у Србији]]
== Спољашње везе ==
Настаје спајањем трију крашких речица у близини села Округлице на 450 м надморске висине. То су [[Турија]], [[Манојличка]] и [[Висовска река]].
{{Commonscat|Timok}}
Сврљишки Тимок затим тече кроз широку и плодну долину дугу 20 км, у којој је варошица Сврљиг. Код села Нишевца улази у чијим су странама пећине, а уз реку више кратких Врела. Усечена је у Кречњаке око 160 м, и дужина јој је 1 200 м. Низводније река протиче малом Варошком котлином, а затим се пробија кроз [[Сврљишку клисуру]] с местимичном ширином од 20 м, чије се стране издижу 110 - 360 м. Корз клисуру дужине 15 км, пролази железничка пруга Ниш-Зајечар-Прахово. У њој је пробијено 19 железничких тунела, који пресецају укљештене меандре. По изласку из клисуре, река улази у плитку долину и пошто прође кроз Књажевац каналисаним коритом, стиче се с Трговишким Тимоком на 209 м, надморске висине. Сврљишки Тимок је дугачак 65,5 км, површина његовог слива је 730,7 км², а густина речне мреже је 669 м/km². Протицај износи код Књажевца 6,7 м³/с.<br />
[[Категорија:Реке Србије]]
== Црни Тимок ==
[[Категорија:Реке Бугарске]]
[[bg:Тимок]]
Извире испод јужних падина планине Кучај, у дну кречњачког облука из три пећине, на 375 м, висине недалеко од насеља Криви Вир. Долина Црног Тимока се састоји из 3 котлине и 2 клисуре. Протиче кроз Кривовирску котлину,а код села Лукова улази у Јабланичку клисуру. Кроз њу Црни Тимок тече праволинијски, а низводно од ушћа Радованске реке изразито меандрира. Пошто прими десну притоку Арнауту, спушта се у Сумраковачко-шарбановачку котлину. Најпознатије притоке су [[Злотска]],[[Шарбановачка]],[[Валакоњска]] и [[Осинићка река]]. Низводоно, Црни Тимок се пробија кроз 22,5 км дугачку клисуру Баба Јоне. Извијугана, углавном усечена у адезиту и има седам укљештених меандара. У једном таквом меандру, 12 км од Зајечара, налази се Гамзиградска бања. Лековити извори између 26 и 42 степена, избијају у самом кориту Црног Тимока. Низводно од Гамзиградске бање је касноантички локалитет ''Felix Romuliana''. Подигнут је крајем трећег и почетком четвртог века. Некадашњу царску палату су опасивали зидови високи преко 15 м, са кулама, а украшавали су је китњаста декорација и разнобојни подигнути мозаици, који се сматрају највреднијим античке уметности на територији Југославије. Код села Звездана река улази у Зајечарску котлину, којом тече на дужини од 15 км, до састава са Белим Тимоком. Црни Тимок је дугачак 84 км, а површина његовог слива обухвата 1 233 км². Просечни протицај код Зајечара износи 12,6 км³/с. Највиши водостаји и највећи протицаји Тимока и његових саставница су у априлу, а потом у марту, и потичу од отапања снежног покривача на планинама и пролећних киша. Најмањи протицаји су у августу и септембру и проузроковани су често дугим сушама. Ови водотоци припадају кишно-снежном водном режиму умереноконтиненталне варијанте. Воде у сливу Тимока користе се највише за наводњавање и снабдевање индустрије водом, особито у Бору који добија воду из Борског језера, док се становништво снабдева водоводском водом из каптираних крашких врела, а Неготин водом из бројних бунара. Слив Тимока изложен је снажном деловању ерозије и по томе се истиче у односу на остале реке Источне Србије. На његовој површини регистровано је 812 бујичних токова као и велики број вододерина.
[[be:Рака Цімок]]
[[cs:Timok]]
[[Категорија:Вики гимназијалац/Седма београдска гимназија]]
[[de:Timok]]
[[en:Timok (river)]]
[[es:Río Timok]]
[[fr:Timok]]
[[hr:Timok]]
[[it:Timok]]
[[lt:Timokas]]
[[hu:Timok]]
[[nl:Timok]]
[[no:Timok]]
[[nn:Timok]]
[[pnb:ٹیموک دریا]]
[[pl:Timok]]
[[pt:Rio Timok]]
[[ro:Râul Timoc]]
[[ru:Тимок]]
[[sh:Timok]]
|
