Морихеј Уешиба — разлика између измена

м
исправљање правописних и других грешака
(сређени подаци рођења/смрти и стандардизована категоризација)
м (исправљање правописних и других грешака)
| isbn = 0-87773-851-3}}</ref>
 
Изразито ситан и малог раста, али се већ од десете године интересовао за [[Борилачка вештина|борилачке вештине]]. У осамнаестој години отац, члан градске управе Танабе, шаље га у [[Токио]] да постане трговац. Тамо почиње учити Кито Рy Ју Јутсу код Токасабуро Токозаве, али после пар месеци се разболео од [[бери-бери]], па је морао да се врати кући.
 
Болест га је подстакла да предузме нешто да физички ојача. Прво је пешачио а затим и трчао. Упорним физичким вежбањем, иако сићушан, са двадесет година био је много снажнији од знатно крупнијих вршњака. Али снага му је постајала терет и кренуо је у култивисање и оплемењивање те снаге. Није пропуштао прилику да учи борилачке вештине од учитеља пролазника кроз његово место, а често је путовао ако би чуо да у околини борави неко од искуснијих познавалаца тих вештина. Тако је већ [[1901]]. у осамнаестој години живота добио диплому о успешно завршеној школи ђу-ђице код учитеља Токусабуро Тозаве из клана Кито. Две године касније, овладао је школом мачевања Јагју, под учитељем Масакацу Накаијем. Сам Уешиба зјављује да су на формирање основних ставова, кретања и рада руку у каснијим техникама које је он створио, пресудно утицала сазнања стечена управо у тој специфичној школи јапанског мачевања. Упознаје се потом са Јагyу Рyу Кен Јутсу код Масакатсу Накајеме, потомка чувене лозе Јагyу.
 
== Потрага за оправдањем ==
Очева смрти [[1918]]. га је дубоко потресла. Изазвала потребу за самоћом, размишљањем, за понирањем у суштину вечите загонетке – тајне живота и смрти. Повлачи се у планину и предаје интензивном духовном животу. Заинтересовао се за Омотокyо религију коју је проповедао Дегуцхи, затим се сели у Ајабе да би религију учио на извору, од самог Дегуцхија. Омотокјо религија је приповедала јединство са природом, општу љубав, мир, хуманост, идеје којима је Уешиба инклинирао, али ту их је нашао уобличене. Јер тражио је решење за јад који га је све више оптерећивао. Дубоко хуман, осећао је да нешто није у реду са наклоношћу према крајње нехумано орјентисаниморијентисаним вештинама којима се бавио са једне стране и његова природа која је тежила у складу са љубављу, доброчинством и стваралаштву за опште добро. Борилачке вештине које је научио биле су супротне племенитости, средство убијања и сакаћења, усмерене ка нескладу, не хуманости и деструкцији. Како није желио да напусти борилачке вештине трагао је за решењем конфликта настављајући усавршавање. Септембра 1922. стекао је звање мајстора Схинкаге Рyу Ју Јутсу, а учио је и Јари Јутсу када је, изненада, нашао излаз.
 
== Просветљење ==
 
== Ширење Аикидоа ==
Може рећи да је [[1925]]. аикидо комплетно идејно и технички конципиран. Једино је недостајао адекватан назив, који је усвојен тек [[1942]]. Уешиба се са породицом сели у Токио [[1927]]. за нову годину. Већ се за његову вештину сазнало у вишим круговима, па му принц Шимазу омогућава да у његовом билијарском салону отвори свој први дођо. Међу првим ученицима су се нашле кћери Шимазуа, адмирала Такесхите и грофа Јамамотоа.
*[[1928]]. Обзиром на све већи интерес за нову вештину, Уешиба се сели у већи дођо. У то време почиње да тренира код њега и тадашњи студентски џудо шампион Иво Касхара, а зову га и за предавача на морнаричкој академији. Код њега и студенти глуме и играња учили су кретања.
*[[1929]]. Уешиба се поново сели у већи дођо, али како и тај убрзо постаје претесан, онај део чланства који је био утицајан на политичком и финансијском пољу, успео је омогућити изградњу великог наменског дођоа. Након пресељења посетио га је Јигоро Кано, (оснивач џудоа) са Нагаоком и још неким члановима Кодокана (централног института за џудо). Када је Кано видео Уешибу у акцији изјавио је: „То је мој идеал Будоа“, а касније је рекао: „Волео бих ангажовати Уешибу за мој Кодокан – Али он је велики учитељ, па је то немогуће. Зато бих волео послати неколико способних људи са наше стране да уче код Уешибе.“ Иако нису званично упућени од стране Кодокана, код Уешибе долази да тренира више носилаца високих звања у џудоу, а међу првима Нагаока, Минору Моцхизуки и Јиро Такеда.
*[[1931]]. нови Дојо добија назив Кобукан. У то време је Уешиба већ имао око 40 ученика, међу којима је било доста носилаца високих звања за џудо или кендо. Нешто касније се укључује и Кењи Томики, Творац Госхин – јитсу кате у џудоу и шеф Аикидо секциј при Кодокану.
*[[1931.]] Уешиба издаје књигу Будо Ренсху. Када је [[13. новембар|13. новембра]] [[1932]]. Будо Сен Јокаи (Асоцијација за унапређење Будо-а), Уешиба је изабран за њеног првог председника [[1935]]. Направљен је филм о Аики Будо-у, што је једини предратни филм Уешибе.
*[[1940]]. нова вештина стиче све већу популарност, [[1941]]. подучава се на полициској Академији. Исте године позван је да подучава у Манџурији, и постаје саветник борилачких вештина Шимбуден и Кенкоку универзитета. Кобукан остаје централни Дођо, отварају се нови и нови дођои, широм Јапана као огранци Централне организације. Велико интересовање доводи до реорганизације Кобукана, који мења име у Кобукаи и постаје фондација.
 
114.616

измена