Кентерберијске приче — разлика између измена

Верује се да је Чосер описао стварно ходочашће из 1387. године у коме је и сам био учесник, али ову биографску претпоставку треба примити с резервом. Иако се неким ходочасницима помињу имена, они су већином идентификовани према занимањима. Претпоставља се да су многи приказани по узору на стварне особе; неки изучаваоци су их покушавали довести у везу са Чосеровим савременицима. Једини поклоник коме Чосер наводи име и презиме је Крчмар — Хари Бејли, за кога се претпоставља да је заиста и постојао.

 

 

Тако је витез идеализовано оличење јуначких времена на измаку, а његов син, штитоноша, представник је нове генерације, типичан дворски љубавник. Ратар је слика вредног, часног и сиромашног човека са села, а Богослов марљивог, књизи преданог младића. Приказан је и средњи, грађански слој трговаца и занатлија, лекара и поморских капетана, који се богатио и уздизао најављујући успон буржоазије.

Чосер је на двору био дипломата и те особине провејавају кроз његово дело. Чосер своје интересовање за разне стране човекове личности третира у маниру који није био нов у књижевности пре њега — разна гледишта (често противречна) он поткрепљује ауторитетима — књижевним, религијским и научним. Зато се о њему може говорити као о ученом песнику.

 

 

Чосер је често (не увек успешно) настојао да приче усагласи са личностима приповедача, тј, да он њих начини средство карактеризације. Многи истраживачи велику пажњу посвећују мисконцепцијама, омашкама и нелогичностима у Чосеровој структури и композицији. Ту спадају учени цитати који се могу приметити у приповедањима простијих ликова, затим варирање броја ходочасника и сл. Ту су и честе дебате око мистике бројева. Број 29 означава нечистоту, грех, несавршенство, а број 30 је управо супротан. Поставља се често и питање о постојању неког дубљег значења у Чосеровом распореду причања. Тако се у чињеници да је Пароху дата последња реч види врхунац моралне чистоте.