Логос — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м испављање правописних и других грешака |
м исправљање правописних и других грешака |
||
Ред 1:
[[Слика:Logos.svg|десно|250п]]
'''Логос''' ([[грчки језик|гр.]] ''λόγος'' — ум, реч, говор, словесност, смисао, начело, закон, наука и др.) је вишезначан филозофски и теолошки појам. Изворно, логос је битан појам античке грчке филозофије, који исказује принцип, светски [[ум]], објактивни закон по коме се све догађа.<ref name="Филозофски лексикон">Логос, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.</ref> У [[Хераклит]]овој филозофији означава говор природе који само мудрац чује и разуме. Касније су га преузели [[хришћанство|хришћански]] теолози да би њиме означавали [[Исус|Исуса Христа]], као божански логос.
Називи готово свих наука грађени су према грчкој лексици и садрже наставак ''логиа'' што упућује на ''логос'' о нечему (логика, психологија, гносеологија, онтологија, аксиологија, итд.).
== Логос у старогрчком језику ==
Ред 41:
=== Стоици ===
Хераклитово значење логоса разрадили су у [[стоици|стоичкој]] филозофији [[Zenon iz Kitijuma|Зенон]], [[Епиктет]], [[Марко Аурелије]] и други. За стоике логос, осим нужности и закономерности, добија и значење универзалног ума (''ендитхетос''), који подвргава све ствари и догађаје њиховој [[судбина|судбини]], досуђује оно што се збива и што ће се збивати.<ref name="Филозофски речник"/> Људски разум учествује у универзалном логосу, и одражава га речју или делом (''пропхорикос''), а људска природа представља терен и мерило за етичко размишљање и деловање.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> За стоичара [[Хрисип]]а, логос је она сила која чини људски говор разумним, ум логичним, и целокупну природу смисленом.
Код стоика логос добија и значење принципа целокупног [[морал]]а. Њихово морално начело је било „живети по природи“, што је у ствари значило живети по логосу.<ref name="Ум и Етос"/> Стоици по први пут доведе у блиску везу ''логос'' и ''номос'' (закон којим се регулишу односи у држави), на чему се заснива и стоички [[космополитизам]]. Мудри људи се осећају као грађани космоса јер знају да су људски закони продужетак космичког логоса.<ref name="Ум и Етос"/>
Ред 58:
Логос у [[хришћанска теологија|хришћанској теологији]] има следећа значења:
* Логосност или божански смисао који постоји у тварима као интелигибилни и динамички принцип.
* Реч Божија којом је надахнуто [[библија|свето Писмо]].
* [[Исус]] [[Христос|Христ]], као друго лице [[света тројица|светог Тројства]], у коме се [[оваплоћење|оваплотио]] божански логос („И Логос постаде тијело“<ref>Јован 1,14</ref>).
Ред 96:
=== Ибн Араби ===
== Извори ==
| |||