Пљевља — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м исправљање правописних и других грешака |
||
Ред 13:
|гдуж=19.3525
}}
'''Пљевља''' је град на сјеверу [[Црна Гора|Црне Горе]], на самој граници са [[Србија|Србијом]] и близу границе са [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]]. Према попису из [[Попис становништва 2003. у Црној Гори|2003.]] било је 21377 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 20889 становника).
Ред 22:
[[Слика: Municipij S u Kominima kod Pljevalja.svg|мини|лево|250п|1. Натпис; 2. Некропола; 3. Религиозни споменик; 4. Рудник; 5. Остаци архитектуре; 6. Насеље.]]
===Стари вијек ===
Овај предио богат рудама насељавало је илирско племе [[Пирусти | Пирусти]] (по А. Евансу: "Antiquarian researches in Illyricum", Westminster – 1883. –III-IV ). Значајни илирски тумули из периода гвозденог доба налазе се у Готовуши. Пирусти су били познати као рудари и од Рима су уживали велике повластице, а од стране конзула Луција Аниција потврђена им је слобода.
У доба Рима, на мјесту данашњих Пљеваља се налазило варошко насеље, а у близини и римски муниципиј са одређеном самоуправом. Ово насеље у Коминима, код Пљеваља, до данас непознатог имена, означено је као [[Муниципиј С (Комини, код Пљеваља)|"Municipium S"]], а резултат је постепеног продирања римске политике и урбанизације из приморја у унутрашњост провинције Далмације те романизације становништва. Претпоставља се да је Муниципиј С, с свом зениту, у другом вијеку нове ере имао око 40.000 становника. На натпису у муниципију се помиње присуство једне римске легије (Legio I Adriutix). Људи са овог подручја поред бављења рударством, служили су у помоћним војним јединицама и били упућивани ван Далмације, у друге римске провинције. Сачувани су у камену урезани помени на романизиране Илире: војника Аурелија Максима, сина Аурелија Венде, као и на официра (бенефицијар) Публија Елија Фусцина (Publius Aelius Fuscinus). Кроз Муниципијум је пролазила значајна [[Римски путеви у Црној Гори|римска саобраћајница]] (пут је водио од Рисна ка Никшићу, према сјеверу, а код Комина, у близини данашњих Пљеваља, рачвао се у два правца, водећи даље, у унутрашњост). Град дефинитивно пропада у шестом вијеку најездом Словена и Авара.
Ред 28:
{{Главни чланак|Брезница (жупа)|Пљевља (трг)}}
[[Слика:1373 Pljevlja Zupa Breznica.jpg|мини|220px|десно|Освајање Брезнице Николе Алтомановића од стране бановине Босне, 1373. године.]]
[[Слика:Coat of arms Kosaca XV c AD p2.png| мини |лево| 80п |Грб Косача]] У средњем вијеку, насеље се (по Јеричеку и од XIX вијека формираном мишљењу) звало Брезник, по истоименој ријеци која је кроз њега протицала. Почетком XV вијека јавља се данашње име, које се помиње у дубровачким изворима, 1430. године, а потиче од пљевара на манастирским посједима. Подручје жупе Брезнице, у XI вијеку је у саставу државе Дукље, за вријеме владара, краљева Михаила и Бодина, а потом улази у састав Краљевине Србије, српског царства и Краљевине Босне. Трг Пљевља је дио посједа моћне породице [[Косаче|Косача]], у оквиру Краљевине Босне. Њихови ће се
===У Османској држави===
| |||