Српска народна музика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м исправљање правописних и других грешака |
||
Ред 4:
Српску народну музику можемо поделити у народну музику у ужем смислу, тзв. изворну народну музику, и њене деривативе: [[традиционална музика|традиционалну музику]], [[староградска музика|староградску музику]], итд. [[Фолк музика]], успркос своме имену, заправо не спада у народну музику, мада може садржати музичке или текстуалне мотиве који потичу из народне музике.
Народна музика се може поделити на вокалну, инструменталну и вокално-инструменталну.
Традиционални музички инструменти српског народа на којима се изводила изворна народна музика су [[фрула]], [[гајде]], [[гусле]], [[тамбура]] и [[шаргија]]. Неки од ових инструмената, нпр. шаргија, употребљавају се углавном ван Србије, док су други (тамбура) више локалног карактера. Гусле су универзално употребљаване као музичка пратња уз рецитовање [[еп]]ских или лирских народних песама. У новије време, под утицајем Ромских оркестара и музичким утицајем из суседних земаља, у народну музику улазе [[виолина]], [[хармоника]], [[гитара]] и други инструменти.
Ред 12:
Условно говорећи, већина народне вокалне баштине односи се на лирске песме љубавног или обичајног карактера. Постоје међутим и примери десетерачке поезије која се пева.
'''Традиционална (стилизована) народна музика''' у односу на изворну има сложеније мелодије, музика и речи могу бити плод ауторства (сада углавном непознатих) уметника. Ову музику карактерише чешћа употреба инструмената као што су виолина, хармоника, итд. Почеци ове музике су у [[19. век]]у, када су народне песме биле бележене и обрађиване од стране тадашњих композитора уметничке музике.
'''Староградска музика''' је музика са текстовима оријентисаним ка градским миљеима ([[Београд]], [[Нови Сад]], [[Сомбор]], [[Шабац]], [[Врање]]). Са традиционалном музиком дели сличне тоналитете и мелодије.
Народна музика доживљава свој процват почетком [[20. век]]а и појавом [[грамофон]]а и [[радио|радија]]. Народна музика тога доба изводи се по [[кафана]]ма, које постају култна места окупљања грађанских слојева (једна од најчувенијих кафана била је "Нови Београд" која се налазила у улици Макензијевој у Београду). Из тога доба чувени су (махом ромски) оркестри [[Цицварићи|Цицварића]], [[Душан Попаз|Душана Попаза]], [[Паја Николић|Паје Николића]], [[Стевица Николић|Стевице Николића]], [[Паја Тодоровић|Паје Тодоровића]] уз прегршт других познатих и мање познатих састава. [[Оркестар|Оркестри]] прате познате певаче тога доба као што су били [[Мијат Мијатовић]], [[Софка Николић]], [[Теодора Арсеновић]], [[Милан Тимотић]], а поједини оркестри састављани су ad hoc искључиво за снимање грамофонских плоча. Из овог периода потичу и певачи као [[Бора Јањић - Шапчанин]], [[Вука Шехеровић]] и други који су снимали за познате стране и домаће дискографске куће - Odeon, Concert Gramophone Record, Homocord, His Master's Voice, Polydor, Edison Bell Penkala, Elektroton и друге.
Ред 22:
После рата, уз Царевца, сазрева плејада интерпретатора као што су [[Вуле Јефтић]], [[Радмила Димић]], [[Анђелија Милић]], [[Даница Обренић]], [[Предраг Гојковић]], [[Миодраг Поповић]], [[Велинка Гргуревић]], [[Мара Ђорђевић]] и многи други. Ту су и велики хармоникаши [[Radojka Živković|Радојка]] и Тине Живковић, [[Миодраг Мија Тодоровић - Крњевац]], виолиниста [[Жарко Милановић]] и познати фрулаш [[Сава Јеремић]]. Поред Царевца значајан тамбурашки оркестар води Макса Попов.
[[Радио Београд]] постаје центар око кога се окупља скоро све што вреди у народној музици. Било је то златно доба народне музике у Србији. Организују се концерти, редовна снимања трајних снимака на магнетофонске траке, итд.
Седамдесете и осамдесете године прошлог века доносе и нове млађе солисте као што су [[Станиша Стошић]], [[Недељко Билкић]], [[Душица Билкић]], [[Уснија Реџепова]], [[Василија Радојчић]], [[Лепа Лукић]], [[Драган Живковић Тозовац]], [[Тома Здравковић]], [[Мерима Његомир]]. Народна музика постаје све више компонована, једноставнијих форми, текстови почињу да нагињу кичу, што отвара пут феномену данас познатом као [[фолк музика]]. Може се рећи да, успркос несумњивој популарности, певачи из ове генерације нису достигли прецизност извођења и уметничке домете својих колега из ранијих периода.
| |||