Википедија

Грчки рат за независност — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м r2.7.1) (Робот: додато lt:Graikijos nepriklausomybės karas
м исправљање правописних и других грешака
Ред 33:
[[Слика:Ρήγας.jpg|left|thumb|180px|Портрет [[Рига од Фере|Риге од Фере]], пионира Грчког рата за независност, који је сковао план за велики устанак свих балканских потлачених народа]]
 
Устанку је предходилопретходило оснивање тајне револуционарне организације [[Хетерија|Хетерије]] [[1814]]. године у [[Одеса|Одеси]], граду са бројном грчком заједницом.<ref name="Clogg31">Цлогг, ''А Concise History of Greece'', п. 31</ref> Организацију су основали грчки националисти; Н.Скоуфас, Е.Xanthos и А.Тсакалов са циљем ослобођења Грчке од Отоманског империја, [[1818]]. године. Хетерија се преселила у [[Цариград]] (који је онда био и највећи грчки град). Уз помоћ многобројних Грка, и грчких исељеника који су живели у емиграцији (Велика Британија, Америка, Италија), као и уз помоћ тадашњих великих сила (Британија, Француска, Русија) Хетерија је радила на организацији устанка грчког народа.
 
Устанак је избио у [[дунав]]ском крају - [[6. март]]а [[1821]]. године када је [[Александрос Испилантис]], председник Хетерије (руски официр грчког порекла), са својим одредом од 2000 људи, састављеним већиног од грчких добровољаца који су били на служби у Руској царској војсци, прешао реку [[Прут (река)|Прут]] и ушао на територија [[Отоманско царство|Отоманског царства]] у данашњој [[Молдавија|Молдавији]] и подигао устанак у граду [[Јаши]]ју. Његов устанак је врло брзо разбијен од стране турских снага.
Ред 62:
Устаници су током [[1828]]. хтели заузети што више оземља средишње Грчке, пре потписивања примирја. Последња већа битка овог рата била је код места Петра, у северној [[Атика (покрајина)|Атици]]. Грчки устаници које је водио [[Димитрије Ипсилантис]], али овај пут увежбани и добро опремљени напали су трупе Аслан бега и поразиле их. Поражене турске стране морале су у замену за сигуран пролаз из централне Грчке, напустити све земље од места Ливадеја до реке Сперцхеиос.
 
Због пораза у [[Руско-турски рат 1828-1829|Руско-турском рату 1828-1829]], Порта је пристала на Савезничке захтеве за аутономијом Грчке, који су предходнопретходно договарани у Лондону [[1827]], и [[1829]] Турска је потписивањем мира у Једрену 1829. морала признати ограничену независност Грчке.
 
У мају [[1832]]. године, одржана је [[Лондонска конференција 1832.|Лондонска конференција]] Велике силе ([[Уједињено Краљевство]], [[Француска]] и [[Руско Царство|Царска Русија]]) понудиле су Грчки краљевски трон [[Баварска|баварском]] принцу [[Ото фон Вителсбах|Оту фон Вителсбаху]], с тиме да Грке није уопште питала за мишљење. [[21. јул]]а [[1832]], дипломатски представници Великих сила при [[Висока Порта|Високој Порти]] у [[Цариград]]у, потписали су заједно са отоманским представницима [[Мир из Цариграда (1832)]], којим су утврђене границе новоустановљене [[Краљевина Грчка|Краљевине Грчке]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Грчки_рат_за_независност”