Википедија

Константин Филозоф — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м исправљање правописних и других грешака
Ред 2:
'''Константин Филозоф''' (ок. [[1380]]—после [[1431]]) је био [[Бугарска|бугарски]] [[средњи век|средњовековни]] књижевник и филозоф који је најпознатији као писац [[Житија деспота Стефана Лазаревића]] и [[Сказање изложено о писменима|Сказања изложеног о писменима]].
 
После пропасти [[Бугарска|Бугарске]] [[1393]], Константин Филозоф је прешао у [[Српска деспотовина|Србију]], којом је владао деспот [[Стефан Лазаревић]]. Константин је нашао уточиште на деспотовом двору, јер је и сам деспот Стефан био књижевник и велики заштитник књижевности. Ту је Константин развио велику књижевну делатност, био деспотов библиотекар, писао правописна упутства и руководио радом на превођењу и преписивању књига. Тада је постојала чувена [[школа ресавских преводника]], којој је Константин био идејни вођа и реформатор.
 
Од њега су остала [[Слово о правопису]] и [[Живот деспота Стефана Лазаревића]]. У првом делу разлаже начела своје [[реформа|реформе]] језика и правописа. Ту, углавном, осуђује уношење елемената народног говора у старословенски језик и недоследну употребу грчких слова.
 
Много је важније друго његово дело, [[Живот деспота Стефана Лазаревића.]] Историјски, ово дело претстављапредставља врхунац у развитку српских средњовековних биографија. Дело је пуно историјских података и даје верну слику доба Стефанове владавине. У њему нема скоро ничег [[хагиографија|хагиографског]]. Деспот није био проглашен за свеца од стране цркве, па је можда и та чињеница утицала да биографија добије чисто историјски карактер. После дужег увода, писац даје опис српских земаља и опширно излаже генеалогију [[Немањићи|Немањића]], чије порекло изводи од [[цар Константин|цара Константина]]. Та генеалогија се много преписивала и послужила је као основ за стварање посебних списа, — родослова. После тога и кратких напомена о [[кнез Лазар|кнезу Лазару]] и [[Битка на Косову|Косову]] прелази се на приказивање Стефанове владавине, али се упоредо и опширно излаже и историја околних народа, поглавито [[Турци|Турака]]. Тако се опширно прича о [[Тамерлан]]у и [[Бајазит I|Бајазиту]], о [[битка код Ангоре|бици код Ангоре]], о догађајима у [[Турска|Турској]] под Мусом и [[Мурат II|Муратом II]], итд. Са историјског гледишта, ово је најбоља биографија, али је писана нејасним и неприступачним језиком, стилом тешким и тамним. Значајно је напоменути да код Константина има примера и имена из старе грчке прошлости.
 
== Литература ==
Ред 16:
* Кабакчиев, Кирил. Познавал ли е Константин Костенечки историята на старозаветния превод от еврейски на елински език? – Старобългаристика, 2001, № 1, 92-101.
* Кабакчиев, Кирил. Библейска алюзия и исторически факт (Два примера от Цамблаковото слово за Евтимий и Сказанието на Константин Костенечки). - В: Следите на свещената книга в българската литература. Гл. ред. Ив. Радев. Велико Търново, 2001, 69-74.
* Кабакчиев, Кирил. Търновска книжовна школа. Преводи и тълкувания. Велико Търново, Фабер, 2001, 167 с.
* Лукин, П. Е. Письмена и православие. Историко-филологическое исследование "Сказания о письменех" Константина Философа Костенецкого. М., 2001.
* Кабакчиев, Кирил. Кои книги според Константин Костенечки са били табу за невежите писачи от Търново, Византия и Атон. – Старобългаристика, 2002, № 3, 77-94.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Константин_Филозоф”