Модернизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато pnb:موڈرنزم; уклоњено ca:Modernisme (strongly connected to sr:Сецесија); измењено th:นวยุคนิยม |
Нема описа измене |
||
Ред 12:
Модернизам je [[културни покрет]] који генерално укључује прогресивну уметност и [[модернизам (архитектура)|архитектуру]], [[модернизам (музика)|музику]], [[Модерна књижевност|књижевност]] и [[Модерни графички дизајн|дизајн]] и јавио се у деценијама које су претходиле [[1914]]. Модернизам се јавио као бунт уметника и дизајнера против академске традиције касног 19. века, и које је прихватио нове економске, политичке и социјалне аспекте долазећег модерног доба.
Како уметност дели судбину [[Култура|културе ]] са свима онима који чине културу, промене, правци, стилови и сви други укуси имају с тим нераскидиве везе.
У настајању МОДЕРНЕ у уметности пресудну улогу има општи ниво културе у времену када она настаје. Посебно [[Филозофија|философије ]] и природних наука.
Модерна се као мисао и идеја јавља ко зна када, где и од кога. Она је процес. Модерна је културни ниво – његово достигнуће.
Она настаје у природним накукама, филозофији, психологији, уметности… Она није смишљана, нити је произведена, још мање случајност, она није импровизација, она је законитост, она је закономерност. Она је, једноставно речено, морала настати.
Еволуиралој европској и светској мисли ка Модерни, немерљив и пресудан допринос даје [[фундаментална наука ]].
Алберт Ајнштајн релативизује важност еуклидске геометрије и Њутнове класичне физике проглашавајући их само посебним случајем једне другачије истине. Простор и време нису апсолутни – вишедименузионалност – закривљеност простора и времена - Општа и Специјална теорија релативитета... Тврди се «немогуће» , да о једном догађају, постоје две потпуно опречне и мада искључиве, ипак истине ( да је неко кретање истовремено и праволинијско и криволинијско)., Ајнштајн нерелативизује утисак о истини већ саму истину.
Ту су Радерфорд и Нилс Бор. Руши се мит о недељивости АТОМА. Ушавши у његову структуру, ови великани, упозоравају да нема вечно важећих истина, нити апсолутне невиности, као и Планкова Квантна теорија физике, која као «најзанесенија фантазија», тврди да нешто може истовремено да постоји и непостоји- квант, да је та честица на прелазу из непостојања у постојање ; виши степен у хијерархију немогућег и од прелаза енергије у материју и обратно.
Ова знања охрабрују мисао. Успостављају нов квалитет.
Последица је препород у готово у свим наукама као и у уметности.
У филозофији: ... Ниче, Хајдегер, Шпенглер ...
У психологији: Фројд, Јунг, Вајнингер, Фром, Канети...
Психоанализа сондира најтајанственије и најмрачније просторе подсвесног, тврдивши да он, ма како недоступан и невидљив, у потпуности одређује видљиви универзум свесног.
Фројд, на даље, примерава и легализује сан човеку, дајући му важност јаве.
Гоген каже да му не пада на памет да прецртава сатидма нечији аутопортрет јер је измишљена фотографија и фото апарат који са много већом тачношћу прикажу лик. То је тло на коме се рађа мисао та тачност и није истина. Ту се отвара простор за све оно што зовемо модерном у уметности.
Уметност, ка својој аутономији, хоће даље од утиска, од узрока. Испитује, колико далеко се може отићи занемарујући дотадашња правила и навике, и има ли границе променама, до којих нешто опстаје као уметност. «Дрско и безбожно» се тражи потврда да уметност постоји по себи.
Ово је тло које порађа Модерну. Модерна је духовни акт настао на одређеном нивоу културе .
Неки теоретичари праве поделу [[20. век]] на модернизам и [[постмодернизам]], док их други сматрају само сегментима истог периода.
| |||