Естетика — разлика између измена

Идеја да су поезија и сликарство умјетности имитације потјече од Платона, који је везао имитацију са сјенама и рефлексијама, те према томе даље а не ближе истини. [[Аристотел]] је такође сматрао да су поезија и сликарство имитације стварности, али за разлику од Платона, говорио је да учимо из имитације и према томе уживамо у процесу учења. Платон и Аристотел су били први филозофи који су теоретисали о поезији и сликартву као умјетностима имитације, али нису сматрали да припадају посебној категорији такозваних „лијепих умјетности“, па чак ни категорији умјетности са великим словом „У“. [[Стари Грци]] нису схватали концепт „естетика“ у смислу у ком се он касније јавља.<ref name="Sparshot">-{Sparshott, Francis. ''The Theory of the Arts''. Princeton, NJ: Princeton University Press}-, 1982.</ref> Умјетности сликарства и [[вајарство|вајарства]] су сматране врстом технике или [[занат]]а. Ипак, концепт умјетност у каснијијим [[Европа|европским]] културама, узима своју дефиницију од грчке ријечи „техне“ ({{јез-грч|тέχνη}}), што је у преводу значило „корпус организованих знања и вјештина за извођење промјена посебне врсте на материји посебне врсте“. У [[грчки језик|грчком језику]] ријеч „техне“ се и данас користи за умјетност. Поезија и друге умјетности су код Старих Грка на првом мјесту имале [[образовање|образовну]] улогу односно биле су извор [[морал]]ног образовања, мада су такође цјењенецијењене као умјетности односно технике имитације. У вријеме [[ренесанса|ренесансе]] и просвјетитељства а под утјецајем Аристотела и његових насљедника из класичног периода, покушаји имитације и представљања стварности у поезији и сликарству постају уобичајени.