Корал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2+) (Робот: додато be:Каралавыя паліпы
м исправљање правописних и других грешака
Ред 9:
| zivotna_forma = сесилни организми морског дна
}}
'''Корали''' (-{Anthozoa}-) су [[жарњаци]] који имају само облик [[полип]]а, солитарних или [[колонија]]лних, али увек сесилних (причвршћених за подлогу). Тело им је цилиндричног облика са усним отвором у облику пукотине око кога је венац пипака. Усни отвор се налази на слободном крају и се наставља на [[гастроваскуларна дупља|гастроваскуларну дупљу]].
 
==Увод==
Ред 25:
 
Присуство скелета им је главни знак распознавања, односно, оно што се у свакодневном животу назива коралом.
Скелет је код највећег броја [[врста]] изграђен од [[калцијум-карбонат]]а, познатијег као кречњак, мада постоје и малобројне врсте са рожним склелетом каква су, рецимо, танана, фина морска пера (Pennatula). Њихов скелет има симетричну грађу, састоји се из једног стабла са кога полазе перасто распоређене гране живо обојене црвено или љубичасто. Неки корали, као нпр. [[горгонија|горгоније]] садрже у скелету поприличне количине [[јод]]а па су се у [[средњи век|средњем веку]] примењивали у [[медицина|медицини]]. [[Боја]] скелета зависи од услова живота и органског састава (хране) и може веома да варира од плаве до црне, жуте или црвене.
 
Према месту где се ствара скелет може бити:
* спољашњи или
* унутрашњи.
 
У спољашњем као у сићушној чашици живе поједниначни полипи, да би се хиљаде и хиљаде тих чашица повезало и наградило разгранату колонију. Унутрашњи се образује у самом телу полипа па изгледа као да је живо тело колоније навучено на њега (као рукавица на руку).
Ред 43:
==Значај и употреба==
 
У изради накита и различитих украсних предмета користи се из само пет од укупно 27 врста корала. У [[Медитеран]]у се у те сврхе користи црвени корал (Corallium rubrum) који је сада заштићена врста. Скелет црвеног корала изграђен је од мноштва иглица које стапањем у чврсту масу граде стабло колоније. Живи на дубини од 20-200 -{m}- у облику разгранатог дрвета без листова које је окренуто наглавачке, односно виси са подводних стена.
 
Одувек су корали представљали непознаницу због чега су им у народним веровањима приписиване магијске и исцељитељске моћи. Таква веровања су се преносила са колена на колено и код многих народа задржала до данас.
У [[античко доба]] У [[Грчка|Грчкој]] се корали посвећују богињи лепоте [[Венера (митологија)|Венери]], Египћани богињи љубави [[Изида|Изиди]] и користе у лечењу различитих обољења. Слично је било и код [[Арап]]а који су од корала правили прах за лечење очних, кожних обољења и чишћење организма. За Римљане су имали значење [[амулет]]а који доносе срећу и дуг живот. И Индији се за корале верује да ''заустављају лудило и доносе мудрост'', док међу афичким [[племе]]нима су још цењенији и вреде читаво богатство.
Савремена медицина им баш ''не верује'' толико, али су и ту нашли примену. Тело човека лако прихвата корале јер је њихов [[минерал]]ни састав сличан људском па их [[ортопед]]ски хирурзи користе за пресађивање [[кост]]ију. По неким алтернативним мишљењима минералима из корала може се надокнадити њихов евентуални недостатак у организму човека и тиме спречити обољење изазвано тим недостатком.
Интересантно је да се раст корала може упоредити са дебљањем стабла дрвенастих биљака јер се оба одвијају образовањем [[год]]ова. Савремени [[палеонтолог|палеонтолози]] утврдили су у [[фосил]]има корала фине годове за које се сматра да представљају не годишње (као код дрвећа), већ дневне годове раста. На основу те дневне стопе раста утврђено је да је година крајем периода [[девон]]а трајала око 400 дана, док савремени корали награде око 360 годова годишње.
 
==Угроженост корала==
 
Идеално станиште за подводни свет тропских и субтропскихсуптропских мора представљају коралне ''шуме'', спрудови и атоли. У њима живи мноштво разноврсних [[риба]], [[морска звезда|морских звезда]], [[алга|алги]]. Немарношћу, небригом човека тај свет постаје озбиљно угрожен.
 
[[Глобално загревање Земље|Глобално загревање]], изазвано загађењем средине, узима свој позамашан данак и у коралима. Корали су врло осетљиви на температурна колебања и воле топла мора. У претоплој морској води корали се напросто скувају одбацују алге, којима се хране услед чега побеле и угину. Такве, беживотне корале напуштају и животиње које су ту налазиле храну и склониште.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Корал