Зигфрид линија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: fy:Westwall |
м исправљање правописних и других грешака |
||
Ред 1:
[[Слика:Karte westwall.png|мини|десно|250п|Мапа Зигфридове линије]]
Првобитна '''Зигфридова линија''' представљала је сплет утврђења и тенковских препрека које је [[Немачка]] током [[Први светски рат|Првог светског рата]] изградила на граници са [[Француска|Француском]]. Међутим, на енглеском говорном подручју назив Зигфридова линија најчешће се користио за сличну немачку одбрамбену линију из [[Други светски рат|Другог светског рата]] изграђену као одговор на француску [[Мажино линија|Мажино линију]]. У Немачкој је била позната под називом Западни бедем (Westwall), али су га савезници назвали по одбрамбеној линији из Првог светског рата.
Зигфридова линија или Запдни бедем била је одбрамбени систем дугачак 630 -{km}- са преко 18.000 бункера, рововима и тенковским препрекама. Простирала се од [[Клеве]]а, на граници са [[Холандија|Холандијом]], дуж западне границе Немачког царства, све до града [[Вел на Рајни|Вела на Рајни]], на граници са [[Швајцарска|Швајцарском]]. Више из пропагандних него из стратешких разлога, [[Адолф Хитлер]] планирао је [[1936]]. године изградњу линије која је реализована у периоду од [[1938]]. до [[1940]]. године. Непосредно пре почетка изградње линије Немачка је 1936. прекршила [[Версајски споразум|Версајски]] и [[Локарнски споразум]] тако што је ремилитаризовала [[Рајнска област|Рајнску област]].
Ред 27:
Таваница бункера била је дебела 1.5 -{m}- што се показало као недовољно још пре завшетка изградње. Укупно је изграђен 3.471 бункер "Тип 10" дуж читаве Зигфридове линије. Бункери су имали централну собу или склониште за 10 до 12 војника са улазом, степенасте отворе на задњој страни и борбено одељење које је било 50 -{cm}- више. Борбено одељење имало је отворе за митраљезе са предње и бочних страна и засебан улаз. Такође су постојале и пушкарнице док је читав бункер био тако изграђен да је био отпоран на напад бојним отровима.
Бункер је имао своју пећ за грејање са димњаком који је на спољном делу био заштићен густом решетком. Сваки војник је имао место за спавање и клупу док је официр у својој канцеларији имао столицу. У бункеру је било мало места: сваком војнику је било на располагању око 1 -{m²}- простора у скученој унутрашњности бункера.
У унутрашњности бункера још увек су видљиви натписи на зидовима "Зидови имају уши!" и "Угасите светла када су поклопци на отворима подигнути!" који је требало да припреме војнике за њихов задатак.
Ред 64:
[[Слика:Americans_cross_Siegfried_Line.jpg|мини|десно|300п|Амерички војници прелазе Зигфрид линију.]] У августу 1944. године одиграле су се прве борбе на овој одбрамбеној линији. Најтеже борбе биле су на сектору линије код [[Хартгенвалд]]а (Hürtgenwald) у [[Ејфел]]у (Eifel), 20 -{km}- југоисточно од Ахена. Током битке на овом јако пошумљеном терену губици америчке војске износили су 10.000 војника док немачки губици нису познати али се претпоставља да су износили око 12.000 војника.
Након битке код Хартгенвалда уследила је [[Арденска офанзива]] у рејону јужно од Хартгенвалда, између [[Моншау]]а (Monschau) и
До сукоба је долазило и на другим секторима Зигфрид линије. Посаде многих бункера одбиле су да се предају плашећи се да ће бити изведене пред војни суд. Многи немачки војници платили су овакву одлуку својим животом зато што утврђени положаји дуж линије нису пружали адекватну заштиту од артиљеријског и ваздушног напада.
У пролеће 1945. године предали су се последњи утврђени положаји на Зигфрид линији.
| |||