Херој Совјетског Савеза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м исправљање правописних и других грешака |
||
Ред 22:
Звање Хероја Совјетског Савеза установљено је [[16. април]]а [[1934]]. године, одлуком Централног извршног комитета СССР-а, за личне или колективне услуге држави са извршењем херојских дела. Први примаоци овог звања добијали су само [[Орден Лењина]], тада највише совјетско одликовање, и повељу хероја ("грамота") коју је додељивао [[Врховни совјет СССР-а|Президијум Врховног совјета СССР-а]] и која је описивала херојски чин. Да би се Хероји Совјетског Савеза разликовали од осталих носилаца Ордена Лењина, одлуком Президијума Врховног савета СССР-а, [[1. август]]а [[1939]]. године уведена је [[Медаља Златна звезда]] која је се додељивала носиоцима овог звања. Истом одлуком одлучено је да сви дотадашњи носиоци звања добију медаљу. Аутор Медаље Златне звезде био је архитекта [[Мирон Мержанов]].
Другим Указом од [[16. октобра]] [[1939]]. године, утврђен је спољни изглед медаље и предвиђена је и могућност вишекратног награђивања. Према нумерацији хероја, двоструки херој добијао је другу медаљу и бронзану спомен-бисту у отаџбини; троструки херој добијао је трећу медаљу и његова бронзана биста требала је бити постављена у [[Дворана Совјета|Дворани Совјета]] у [[Москва|Москви]]. Давање Ордена Лењина приликом награђивања другом и трећом медаљом, није предвиђено. О додели таквог звања, по чеврти пут, у Указу није речено ни речи, као и о могућем броју награда једном човеку. Пошто је изградња Дворане Совјета у Москви, због рата била одложена, а после рата се одустало од градње, бисте троструких хероја постављале су у [[Кремљ]]у.
Указом од [[6. септембра]] [[1967]]. године уведен је низ повластица за Хероје Совјетског Савеза. Одлуком из [[1973]]. године уведена је додела [[Орден Лењина|Ордена Лењина]] приликом другог и трећег проглашења за хероја. Пракса доделе титуле хероја више пута укинуо је [[Врховни совјет СССР-а]] [[1988]]. године током перестројке.
Ред 29:
== Број одликованих ==
Укупно је проглашено '''12.772''' Хероја Совјетског Савеза. Од тога су них '''101''' проглашени двоструко, '''3''' троструко и '''2''' четворостуко. Иако оригинални Статут Хероја Совјетског Савеза није предвиђао четвороструко награђивање, [[Георгиј Жуков]], [[маршал Совјетског Савеза]] и [[Леонид Брежњев]], генерални секретар ЦК [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|КПСС]]-а и председник Президијума Врховног совјета СССР, су под
Први носиоци звања Хероја Совјетског Савеза били су пилоти: [[Анатол Лапидевски|Анатол Васиљевич Лапидевски]], [[Сигмунд Леваневски|Сигмунд Александрович Леваневски]], [[Васили Молоков|Васили Сергејевич Молоков]], [[Николај Каманин|Николај Петрович Каманин]], [[Иван Доронин|Иван Васиљевич Доронин]], [[Михаил Водопианов|Михаил Васиљевич Водопианов]] и [[Маврики Слепнев|Маврики Трофимович Слепнев]] учесници успешног проналажења и спашавања посаде пароброда „Чељускин“, у водама [[Антакртик]]а, [[13. фебруар]]а [[1934]]. године. Прва жена проглашена за Хероја Совјетског Савеза била је [[Валентина Гризобудова]], прва жена пилот у СССР-у, одликована [[2. новембра]] [[1938]]. године.
До почетка [[1941]]. године звање хероја имало је 626 лица, укључујући три жене и петоро двоструко одликованих. Највећи број Хероја Совјетског Савеза, њих 11.635 (92% од укупног броја) одликован је за заслуге током [[Велики отаџбински рат|Великог отаџбинског рата Совјетског Савеза]]. Међу Херојима из Великог отаџбинског рата налази се 87 жена, а прва одликована била је [[Зоја Космодемјанскаја]], совјетска партизанска, [[16. фебруар]]а [[1942]]. године. Такође за заслуге током рата одликовано је и 13 градова у [[СССР]]-у, који су добили почасни назив - '''град-херој'''.
| |||