Zoran Petrović (slikar) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: Zoran Petrović (Sakule, 1921 - Beograd, 1996). Aktivno je učestvovao u NOB-u kao referent za kulturu bataljona za vezu III armije i član dramske, a potom i likovne … |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Zoran Petrović''' ([[Sakule]], 1921 - Beograd, 1996)
Aktivno je učestvovao u NOB-u kao referent za kulturu bataljona za vezu III armije i član dramske, a potom i likovne sekcije Propagandnog odeljenja. Prvi put izlaže 1945. godine u Novom Sadu sa grupom slikara III armije. Po završetku rata upisuje se na Akademiju za likovne umetnosti u Beogradu i završava je 1948. godine, a specijalni tečaj u klasi profesora [[Đorđea Andrejević|Đorđa Andrejevića Kuna]] 1949. godine, kada je izabran za jednog od prvih asistenata Akademije. Bio je član grupe "Samostalni" i jedan od osnivača "Decembarske grupe". Jedan je od osnivača umetničkih koloniija. Od 1975. godine počinje da se bavi skulpturom na principu varenog i livenog gvožđa. Pored slikarstva i vajarstva bavi se literaturom.
Napisao je sedam dramskih tekstova od kojih su najviše izvođeni
*"Selo Sakule, a u Banatu" i
*"Pendžeri ravnice" šest radio - dramskih tekstova,
*TV dramu "Slike Bezarovih",
*scenario za igrani film "Hitler iz našeg sokaka" (sa Vladimirom Tadejom),
*sedam monodrama pod zajedničkim nazivom "Banatska kazivanja",
*mapu crteža i teksta "Mašinobalada"(1958 – 66)
te dve knjige proze "Selo Sakule, a u Banatu"1969. godine i 1986. godine i "A nad Banatom strašila". Bio je redovni profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.
| |||