Матавуљ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м уређивање почетничког чланка
Ред 1:
{{почетник|11|08|2012}}
'''Презиме Матавуљ'''<ref>[http://www.trazimo.info/read.asp?kat=1&id=11003 Порекло презимена Матавуљ, проф. др Милан Матавуљ, 26. јун 2011.]</ref> према тумачењу академика проф. др [[Никша Стипчевић|Никше Стипчевића]] могло би да потиче од романизованог балканског језичког староседелачког супстрата, тј. од [[аромунски језик|аромунске]] ([[цинцарски језик|цинцарско]]-[[влашки језик|влашке]]) ​​сложенице „мата-вола“, што би значило „лоша воља“ или намћор, како би рекли [[војвођани]]. Друго мишљење је дала проф. др Милица Грковић која се професионално бавила етимологијом српских презимена или дечанским хрисовуљама<ref>Милица Грковић: Речник личних имена код Срба, Београд, (1977)</ref>, да је презиме Матавуљ могло бити изведено из неког атрибута које карактерише сточарско-пастирско или страчарско-ратничко занимање балканског староседелачког романизованог становништва.
Prema tumacenju akademika prof. dr Nikše Stipčevića prezime Matavulj moglo bi poticati iz romanizovanog balkanskog starosedelackog jezickog supstrata, tj. od aromunske (cincarsko-vlaske) slozenice "mata-vola", sto bi u prevodu znacilo losa volja (namcyor, shto bi rekli vojvodyani). Drugo mishlyenye sam chuo od prof. dr Milice Grkovicy (Grković), koja se profesionalno bavila etimologijom srpskih prezimena u dechanskim hrisovulyama (Grković Milica 1977: Rečnik ličnih imena kod Srba, Beograd), da bi se prezime Matavulj (Matavuly) moglo izvesti iz, atributa koji bi mogao da karakterishe neko stocharsko-pastirsko ili strazharsko-ratnichko zanimanye balkanskog starosedelachkog romanizovanog stanovnishtva. Bilo bi jako zanimlyivo chuti na koje zanimanye asocira ovo prezime??? Knyizhevnik Aleksandar Vucho (Vučo)(25.09.1897—21.06.1985) je u jednoj pesmi napisao stih, cit.: "...mirno spavajte matavulji...", gde "matavulji" pishe malim slovom, shto upucyuje na neko zanimanye, eventualno vojnichko ili strazharsko. Budući i sam cincarskog porekla, mogao je eventualno znati znachenye te rechi? Raspitivao sam se kod nashih Vlaha kao i kod etnichkih Rumuna, ali niko nije mogao da asocira bilo kakvo znachenye. U Slavoniji na jugoistochnim obroncima Papuka (tridesetak km severno od Slavonskog Broda, kod Kutjeva) postoji brdo sa nazivom "Matavulja", koje je polozhajem moglo nekada da bude strazhara ili karaula, jer je locirano iznad nekada vazhne saobracyajnice.
U jednoj od svojih antropografskih studija, pop Savo Nakicyenovicy (Nakićenović) (u knyizi "Boka. Naselya srpskih zemalya", izdanye Srpske Kralyevske akademije nauka, Beograd, 1913. god; ili u knyizi "Boka, antropografska studija", Etnografski zbornik, kny. 10., Naselya srpskih zemalya, kny. 19, Beograd 1913. god.) kazhe i neshto u smislu "...Matavulyi u Grblyu...", shto bi moglo da ukazhe na prapostojbinu i mesto nastanka prezimena Matavuly (Matavulj). Najverovatnije su se Matavulyi, pod pritiskom turskih nadiranya ili krvne osvete, pomerali jadranskom obalom na severozapad, gde ih istorijski podaci belezhe kao pravoslavne (Srbe) do Splita i Kashtela, gde delom bivaju konvertovani u katolicizam, tako da se severnije i severozapadno, sve do Istre, buducyi katolici, izjashnyavaju kao Hrvati. Manye je verovatna mogucynost da je prezime nastalo kod dalmatinskih ili istarskih Vlaha, pa se proshirilo na istok i severoistok, jer su migracije stanovnishtva uglavnom ishle u suprotnom pravcu, izuzev naselyavanya "Bosanske Krajine", koja je naselyena sa juga, pretezhno iz Hercegovine i Dalmacije?
Poseban je sluchaj shibenskih Matavulya, od kojih je loza Sime Matavulya poreklom sa planine Kozare, iz sela Kozjak, danas Grbavci kod Turjaka, tj. kod Gradishke. U selu Grbavci, postoji zaseok Matavulyski shor, koji se na internetu sve cheshcye javlya pod nazivom Matavulji. Iz tog mesta su se sredinom 17. veka odselili preci Sime Matavulja u Dalmatinsku Zagoru, tachnije u selo Dalmatinsko Kosovo, gde je rodyen otac Sime Matavulja. Stric Sime Matavulja Serafim bio je iguman manastira Krupa, gde je Simo proveo nekoliko godina u pokushaju nyegove majke da ga zakaludyeri, poshto je rano ostala udovica. Dalya pricha o pishchevom zhivotu je manye vishe poznata iz nyegovih kazivanya, kao i podatak da je Simo u porodici imao chlanova obeju konfesija (pravoslavne i katolike). Tada to nije bila retkost, tako da ne iznenadyuju podaci da se kao "potomci" Sime Matavulya (koji nije imao dece?), javlyaju i Matavulyi katolici, tj. Hrvati i Matavulji pravoslavci, tj. Srbi.
Otprilike, "granica" izmedyu pravoslavnih i katolichkih Matavulya ide linijom granice izmedyu republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, s tim shto su Matavulyi iz Borova Sela (osam porodica) pravoslavci, tj. Srbi. Bosanski Matavulyi, najvećim brojem naselyeni u Banyaluci i Gradishci, su pravoslavci, sa lepim i chestim izuzecima Nemica, Hrvatica i Muslimanki (pa i Madyarica u Vojvodini), koje su udajom ponele ovo chasno i slavno prezime. Beogradski i vojvodyanski Matavulyi su vecyinom pravoslavni Srbi, sa izuzetkom uvazhenog akademika, profesora hemije na Medicinskom fakultetu u Beogradu Petra Matavulja, koji se izjashnyavao kao Hrvat.
 
Unapred se zahvalyujem svakom prilogu koji bi bacio vishe svetla na etimologiju nasheg prezimena.
 
Књижевник [[Александар Вучо]] у једној песми написао је стих:
S poshtovanyem,
 
{|style="vertical-align: middle;"|{{цитат3|Мирно спавајте матавуљи(…).}}
prof. dr Milan Matavuly, Novi Sad
|}
Napomena: Na osnovu Правописа српскога језика, Општи дио - Писмо; тачка 3. Мијењања и прилагођавања азбуке, Издање Матице Српске, стр. 23-26., a zbog velikih problema sa dijakritichkim znacima prilikom pisanya Gajevicom (hrvatskom latinicom) na internetu, kod ovog teksta je primenyena transliteracija korishcyenyem teleprinterske srpske latinice (umesto ć korishcyenyem ipsilona za omekshavanye c i stapanye u cy, tj. ć, kako je uradyeno i sa suglasnicima dy, ly i ny; dok su suglasnici č, š, ž i dž otvrdyivani dodavanyem slova h, pa imamo ch, umesto č, sh, umesto š, zh, umesto ž i nedosledno ali uniformno - dh (ili dzh), umesto dž (kako su to vecy odavno uradili Rusi, Ukrajinci i Bugari).
 
где "матавуљи" пише малим словом, што упућује на неко занимање, евентуално војничко или стражарско. На обронцима [[Папук]]а у југоисточној [[Славонија|Славонији]], тридесетак км од [[Славонски Брод|Славонског Брода]] северно, код Кутјева, постоји брдо називом „Матавуља“, које је могло некада да буде стражара или [[караула]], Јер се налази изнад некада важне саобраћајнице.
 
У једној од својих антропографских студија, поп [[Сава Накићеновић]]<ref>„Бока. Насеља српских земаља“, Српска Краљевска академије наука, Београд, (1913)</ref><ref>„Бока, антропографска студија“, Етнографски зборник, књига бр. 10, „Насеља српских земаља“, књига бр. 19, Београд (1913)</ref> помиње "Матавуље у Грбљу" што указује на могућу прапостојбину и место настанка презимена Матавуљ. Матавуљи су се највероватније, под притиском турских надирања или крвне освете померали северозападно дуж јадранске обале, где их по историјски подаци бележе као прав, где их историјски подаци бележе као православне Србе, до [[Сплит]]а и [[Каштел]]а, где бивају конвертовани у католициза, одакле се северније и северозападније, све до [[Истра|Истре]] изјашњавају као Хрвати .
 
Мање је вероватно да је презиме настало од далматинских или истарских Влаха, па да се одатле проширило на исток североисток, јер су миграције становништва углавном ишле у супротном смеру, изузев у случају насељавања [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], која је насељавана са југа, претежно из [[Херцеговина|Херцеговине]] и Далмације.
 
У селу Грбавци, постоји шибенски засеок, одакле потиче лоза [[Сима Матавуљ|Симе Матавуља]], која је дошла са планине [[Козара|Козаре]], из села [[Козјак]], данас [[Грбавци]] код [[Турјак (Градишка)|Турјак]]а, односно код [[Градишка|Градишке]]. У селу Грбавци постоји заселак Матавуљски Шор, који се на интернету све чешће означава као „Матавуљи“. Из тог места су се средином [[17. век]]а одселили преци Симе Матавуља у далматинску Загору или тачније у село [[Далматинско Косово]], где је рођен Симин отац. Његов стриц је био игуман у [[Манастир Крупа|манастиру Крупа]], где је Симо провео неколико година, док је његова мајка покушавала да се закалуђери, пошто је рано остала удовица. Даља прича о пишчевом животу је мање-више позната из његових казивања, исто као и податак да је у његовој породици било чланова обеју конфесија, православне и католичке. Тада то није била реткост, тако да не изненађује податак да је у следећим генерацијама, мада Симо Матавуљ није имао деце, било католичких Хравата и православних Срба.
 
Рачуна се да је "граница" између православних и католичких Матавуља иде линијом [[Хрватска|Хрватске]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], с тим што је у [[Борово Село|Боровом Селу]] било осам породица Матавуља, сви православни Срби.
Босански Матавуљи, највећим бројем насељени су у [[Бања Лука|Бањалуци]] и [[Градишка|Градишци]] су православне вероисповести. И београдски и војвођански и Матавуљи су већином православни Срби, са извесним изузецима, као што је нпр. [[Петар Матавуљ]] проф. на [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинском факултету у Београду]], који се изјашњавао као Хрват.
 
== Извори ==
 
{{извори}}