Матавуљ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м уређивање почетничког чланка |
||
Ред 1:
{{почетник|11|08|2012}}
'''Презиме Матавуљ'''<ref>[http://www.trazimo.info/read.asp?kat=1&id=11003 Порекло презимена Матавуљ, проф. др Милан Матавуљ, 26. јун 2011.]</ref> према тумачењу академика проф. др [[Никша Стипчевић|Никше Стипчевића]] могло би да потиче од романизованог балканског језичког староседелачког супстрата, тј. од [[аромунски језик|аромунске]] ([[цинцарски језик|цинцарско]]-[[влашки језик|влашке]]) сложенице „мата-вола“, што би значило „лоша воља“ или намћор, како би рекли [[војвођани]]. Друго мишљење је дала проф. др Милица Грковић која се професионално бавила етимологијом српских презимена или дечанским хрисовуљама<ref>Милица Грковић: Речник личних имена код Срба, Београд, (1977)</ref>, да је презиме Матавуљ могло бити изведено из неког атрибута које карактерише сточарско-пастирско или страчарско-ратничко занимање балканског староседелачког романизованог становништва.
Књижевник [[Александар Вучо]] у једној песми написао је стих:
{|style="vertical-align: middle;"|{{цитат3|Мирно спавајте матавуљи(…).}}
|}
где "матавуљи" пише малим словом, што упућује на неко занимање, евентуално војничко или стражарско. На обронцима [[Папук]]а у југоисточној [[Славонија|Славонији]], тридесетак км од [[Славонски Брод|Славонског Брода]] северно, код Кутјева, постоји брдо називом „Матавуља“, које је могло некада да буде стражара или [[караула]], Јер се налази изнад некада важне саобраћајнице.
У једној од својих антропографских студија, поп [[Сава Накићеновић]]<ref>„Бока. Насеља српских земаља“, Српска Краљевска академије наука, Београд, (1913)</ref><ref>„Бока, антропографска студија“, Етнографски зборник, књига бр. 10, „Насеља српских земаља“, књига бр. 19, Београд (1913)</ref> помиње "Матавуље у Грбљу" што указује на могућу прапостојбину и место настанка презимена Матавуљ. Матавуљи су се највероватније, под притиском турских надирања или крвне освете померали северозападно дуж јадранске обале, где их по историјски подаци бележе као прав, где их историјски подаци бележе као православне Србе, до [[Сплит]]а и [[Каштел]]а, где бивају конвертовани у католициза, одакле се северније и северозападније, све до [[Истра|Истре]] изјашњавају као Хрвати .
Мање је вероватно да је презиме настало од далматинских или истарских Влаха, па да се одатле проширило на исток североисток, јер су миграције становништва углавном ишле у супротном смеру, изузев у случају насељавања [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], која је насељавана са југа, претежно из [[Херцеговина|Херцеговине]] и Далмације.
У селу Грбавци, постоји шибенски засеок, одакле потиче лоза [[Сима Матавуљ|Симе Матавуља]], која је дошла са планине [[Козара|Козаре]], из села [[Козјак]], данас [[Грбавци]] код [[Турјак (Градишка)|Турјак]]а, односно код [[Градишка|Градишке]]. У селу Грбавци постоји заселак Матавуљски Шор, који се на интернету све чешће означава као „Матавуљи“. Из тог места су се средином [[17. век]]а одселили преци Симе Матавуља у далматинску Загору или тачније у село [[Далматинско Косово]], где је рођен Симин отац. Његов стриц је био игуман у [[Манастир Крупа|манастиру Крупа]], где је Симо провео неколико година, док је његова мајка покушавала да се закалуђери, пошто је рано остала удовица. Даља прича о пишчевом животу је мање-више позната из његових казивања, исто као и податак да је у његовој породици било чланова обеју конфесија, православне и католичке. Тада то није била реткост, тако да не изненађује податак да је у следећим генерацијама, мада Симо Матавуљ није имао деце, било католичких Хравата и православних Срба.
Рачуна се да је "граница" између православних и католичких Матавуља иде линијом [[Хрватска|Хрватске]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], с тим што је у [[Борово Село|Боровом Селу]] било осам породица Матавуља, сви православни Срби.
Босански Матавуљи, највећим бројем насељени су у [[Бања Лука|Бањалуци]] и [[Градишка|Градишци]] су православне вероисповести. И београдски и војвођански и Матавуљи су већином православни Срби, са извесним изузецима, као што је нпр. [[Петар Матавуљ]] проф. на [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинском факултету у Београду]], који се изјашњавао као Хрват.
== Извори ==
{{извори}}
| |||