Раде Ћалдовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Bot: formatiranje referenci |
||
Ред 28:
==Европа==
Раде Ћалдовић је [[1972]]. године у [[Верона|Верони]] рањен у стомак.<ref>[http://gangstersinc.tripod.com/YugoPup2.html GANGSTERS INCORPORATED - YUGO PART 2<!-- Bot generated title -->]</ref> Убрзо после рањавања Ћента је отишао у Милано где се придружио Магашу и његовом клану који је тада бројао десетак чланова. У Италији се бавио оружаним пљачкама и нападима на италијанске и аустријске златаре због чега је у Риму доспео у затвор. Након изласка из затвора почетком [[1974]]. године Ћалдовић је отишао у [[Француска|Француску]] а након извесног времена у Немачку у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]]. У немачкој полицији је вођен и под лажним именима као Милован Булован из Зрењанина, Душан Вучетић, Живан Машињанин, Ђулијано Кастањола и Андреа Зуло. Немачка полиција га је почетком 1980их теретила за 37 кривичних дела, али због недостатка доказа је и даље остао на слободи. Због великог притиска који је долазио од стране полиције и новинара Раде Ћалдовић је после ослобађајућих пресуда најчешће одлазио у Италију и [[Холандија|Холандију]], где је време проводио најчешће у коцкарским круговима.
При самом доласку у Холандију Ћалдовић је ушао у коцкарске кругове. Међутим, када је вођа црногорске групе Вељко Кривокапић на коцки изгубио од Ћалдовића двадесет хиљада немачких марака и скупоцен сат, а потом га уз претње пиштољем и људи око себе приморао да му све врати, Ћалдовић је у року од два дана извршио освету — Кривокапић је неколико дана касније убијен у једном бечком кафићу. Осумњичени за ово убиство, Раде Ћалдовић, Јусуф Булић и Љубомир Магаш, налазили су се у бекству. Међутим, на захтев Аустрије према оптужници која их је теретила за убиство из безобзирне освете и у Београду је издата потерница коју је потписао истражни судија
Ред 45:
Чим је протеран из Немачке Ћалдовић се вратио у [[Београд]], где се није много задржавао пошто је убрзо морао да оде у [[Јужноафричка Република|Јужноафричку Републику]], у [[Јоханесбург]]. Када се поново вратио у Београд, започео је послове у Београду и [[Атина|Атини]] где је отворио фирму.
Исте године Раде Ћалдовић довођен је у везу са убиством [[Александар Кнежевић|Александара „Кнелета“ Кнежевића]], убијеног [[28. октобра]] [[1992]]. године у београдском хотелу „[[Хајат]]“. Кнежевић је мало пре убиства отео аутомобил "Крајслер Вранглер" од Ћалдовићевог зета Миодрага „Мише“ Цветиновића. Цветиновић је касније оптуживан за ово убиство.<ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2004-10-27&feljton=4264 Društvo | Novosti.rs<!-- Bot generated title -->]</ref>
Средином новембра 1993. године на Ћалдовића је извршен неуспели [[атентат]]. Наиме у паркираној „Лади“ непосредно поред Ћентиног „Мерцедеса“ активирана је експлозивна направа, али је Ћалдовић овог пута прошао само са лакшим телесним повредама. Од тог тренутка је ангажовао и неколико телохранитеља.
| |||