Крвни притисак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: додато lv:Asinsspiediens |
м Bot: formatiranje referenci |
||
Ред 11:
[[Слика:BloodPressure2.jpg|мини|десно|200п|Мерење крвног притиска]]
[[Слика:Sphygmomanometer.jpg|мини|десно|200п|Конвенционални манометар]]
За мерење крвног притиска се користе различите методе, које се могу поделити у две основне категорије: ''инванзивне'' и ''неинванзивне''. Инвазивне методе су у принципу знатно прецизније и поузданије, али се због свог карактера веома ретко примењују на [[човек|људима]]. Углавном се користе на експерименталним [[животиње|животињама]] у сврху разних научних истраживања. Неинвазивне методе остављају више простора за појаву грешке и добијање „лажних“ резултата, али се широко примењују управо због једноставности примене и потпуно безболне и безопасне процедуре мерења.<ref name="r4"
===Аускултациона метода===
Ред 19:
Манжетна се пласира на надлактицу и затегне тако да приања уз руку, док се [[стетоскоп]] ставља на прегиб лакта у пределу кубиталне артерије. Помоћу пумпице се повећава притисак у манжетни до момента када је [[крвни суд]] у потпуности компримован и када се више не чују откуцаји [[срце|срца]]. Након овога, вентил се полако отпушта и у тренутку када се систолни притисак изједначи са притиском у манжетни јављају се први звукови (тзв. Коротковљеви тонови). О тачном разлогу њиховог појављивања постоје бројне теорије, али се верује да су изазвани приливом крви која нагло удара у зидове крвног суда, изазива турбулентни ток и производи вибрације које се преносе до стетоскопа. Са даљим смањивањем притиска, мења се и карактер Коротковљевих тонова који постају све дубљи. У тренутку када се они у потпуности изгубе, дијастолни притисак се изједначио са притиском у манжетни и крвна струја поново тече равномерно не узрокујући даље вибрације.<ref name="merenje">{{Cite web |url=http://www.stetoskop.info/zdravlje-muskarca/uradi-sam-samomerenje-krvnog-pritiska.html |title=Самомерење крвног притиска |accessdate= 8. 2. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
Очитавањем вредности на скали или екрану у тренутку појављивања и губитка ових тонова, добија се вредност крвног притиска која не одступа од стварних вредности за више од 10%.<ref name="r4"
===Остале методе===
Ред 33:
Сматра се да „нормалан“ крвни притисак износи око 120/80 -{mmHg}-. Ипак, оно што је нормално за једну не мора бити нормално за другу особу исте старости. Неки појединци имају нешто ниже или више вредности притиска што је последица грађе њиховог тела. То је физиолошко стање и само по себи не значи [[болест]].<ref name="savet"/>
[[Клод Бернар]] ({{јез-фра|Claude Bernard}}) је још [[1872]]. године истакао значај регулације крвног притиска, ради одржавања стабилности и састава ванћелијске течности и нормалног садржаја и активности [[ћелија]] свих [[Ткиво (биологија)|ткива]].<ref name=
===Средњи притисак===
Средњи артеријски притисак је просечна вредност свих притисака мерених у кратким временским интервалима током одређеног периода. Он није једнак средини између систолног и дијастолног притиска, јер крвни притисак током већег дела срчаног циклуса остаје ближи дијастолном (доњем) притиску. Средњи притисак је обично одређен 60% дијастолним и 40% систолним притиском.<ref name="r4"
==Хипертензија==
| |||