Teški akutni respiratorni sindrom — разлика између измена

'''Teški akutni respiratorni sindrom''' ili '''SARS''' ([[engleski jezik|engl.]] -{''Severe Acute Respiratory Syndrome''}-) je [[Zarazne bolesti|zarazna bolest]] koja se prvi put promatrala u novembru [[2002.]] godine u [[Kina|kineskoj]] pokrajini [[Guangdong]],<ref>[http://www.infekt.ch/updown/documents/griot_sars.pdf -{Ist SARS ausgestanden?}-] {{de}}</ref> a postala šire aktuelna od početka februara [[2003.]] godine zbog većeg broja obolelih u [[Hong Kong]]u, [[Singapur]]u, [[Vijetnam]]u, [[Tajvan]]u i [[Bangkok]]u, od kojih su polovina bili zdravstveni radnici koji su brinuli o obolelima. Uzročnik teškog akutnog respiratornog sindroma bio je do početka izbijanja epidemije nepoznati -{[[Coronavirus]]}- iz porodice -{''Coronaviridae''}-. Nakon nekoliko meseci istraživanja danas se zna kako je teški akutni respiratorni sindrom [[etiologija|etiološki]] povezan s novim, do sada nepoznatim, -{Coronavirusom}- -{SARS-CoV}- (''-{SARS-associated Coronavirus''}-). Dokazi -{SARS-CoV}- infekcije nađeni su kod obolelih od SARS-a u više zemalja (serološki ili -{RT-PCR}- pozitivitet, porast [[virus]]a na kulturama).<ref name=autogenerated1>[http://www.hzjz.hr/epidemiologija/prilozi/B-Klinicke_osobitosti_SARS-a.doc Klinika za infektivne bolesti “Dr Fran Mihaljević”, prof.dr sc Bruno Baršić, dr Dragan Lepur, dr Igor Klinar]</ref>

* u [[Hematologija|hematološko]]-[[Biohemija|biohemijskim]] nalazima kod većine bolesnika nema odstupanja od normale. [[Leukopenija]] (<3.5X10 /L) se nalazi kod 33,9 % bolesnika, [[limfopenija]] (<1.0x109/L) u 69,6 % te [[trombocitopenija]] u 44.8%.<ref>[http://www.hzjz.hr/epidemiologija/prilozi/B-Klinicke_osobitosti_SARS-a.doc Klinika za infektivne bolesti “Dr Fran Mihaljević”, prof.dr sc Bruno Baršić, dr Dragan Lepur, dr Igorname=autogenerated1 Klinar]</ref>