Антоан-Анри Жомини — разлика између измена

'''[[Барон]] Антоан-Анри Жомини''' ([[6. март]] [[1779]] — [[24. март]] [[1869]]) је био [[Швајцарска|Швајцарац]], [[Италија|италијанског]] поријекла, [[Француска|француски]] и [[Русија|руски]] [[Генерал|генерал]], писац, војни теоретичар, историчар и оснивач и професор [[Војна академија Русије|Војне академије царске Русије]]. Као мајор швајцарске војске прешао у војну службу [[Наполеон]]а и напредовао до чина генерала. У рату 1813. постаје начелник штаба [[маршал]]а [[Мишел Неј|Мишела Неја]]. Незадовољан и разочаран понижавањима и спорим напредовањем у војној служби, прелази на страну Русије.

Жомини је рођен у [[Пајерн]]у у кантону Вауд у Швајцарској 6. марта 1779. Још је као дјечак био одушевљен војним позивом. Родитељи су били против, и када је имао 14 година, на силу су га уписали у пословну школу. Године 1796. се преселио у [[Париз]]. Једно вријеме ради у банкарству. Ускоро напушта банкарство одлучан да своју каријеру настави у војсци.

У [[1798]]. године, након оснивања [[Швајцарска|Швајцарске]], налази мјесто у Министарству војном нове швајцарске владе као секретар у чину капетана. У [[1799]]. години након што је унапређен у чин мајора , Жомини је преузео одговорност за реорганизацију пословања Министарства. У том својству, он је унапредио многе стандардизоване процедуре. Користи своју позицију да експериментишете са организационим системима и стратегијама.

1805. године, Жомини учествује у [[Битка код Аустерлица|бици код Аустерлица]] као сарадник у личном штабу маршала Неја. У децембру исте године понуђен му је чин пуковника у француској војсци. Жомини то прихвата и као Нејов пуковник учествује у биткама код [[Улм]]а и [[Јена|Јене]].

1807. године Жомини је у преговорима да пређе у руску службу. Када је то дознао, Наполеон, у намјери да спријечи Жоминија да напусти француску војску, додјељује му чин бригадног генерала.

1815. године је у делегација са руским царем Алесандром у Паризу. Здушно покушава да спаси свога стасрог команданта маршала Неја. Ова одбрана га скоро кошта позиције у руској служби. Ипак је, међутим, успио у превазилажењу отпора његових непријатеља, а и активно је учествовао на [[Бечки конгрес|Бечком конгресу]].

То је било његово последње активно учешће. 1829. године се настанио у [[Брисел|Бриселу]] који је Жеминију био главно пребивалиште за наредних тридесетак година. 1853. године, након безуспешног утицаја на политичко разумевање Француске и Русије, Жомини је позван у [[Санкт Петербург|Санкт Петербург]] за царевог војног савјетника током [[Кримски рат|Кримског рата]]. 1856. године, након закључења мира, вратио се у Брисел. Касније је доселио у Паси близу Париза. Он је, до краја свог живота, ужурбано радио у писању расправа, памфлета и радова из војне струке и историје умејтности. Умро је у Паси 1869. godine само годину дана прије Француско-пруског рата од 1870-71.

Портрет Антоана-Арниа Жоминија се чува у сталној поставци Војне Галерије у [[Зимски дворац|Зимском дворцу]] у Русији, иако је у току рата у 1812. години, био на супротној страни, у служби Наполеонове војске.