Исидор Бајић — разлика између измена

| година_смрти = 1915.

Од [[1901]]. до [[1915]]. године је радио у Великој српској православној гимназији у [[Нови Сад|Новом Саду]] (данас гимназија ''Јован Јовановић Змај'') као учитељ певања и појања, диригент ученичких хорова, гудачког и тамбурашког оркестра, хора [[СЗПД Невен]] и организатор Светосавских беседа. Помагао је даровитим ученицима у њиховим првим композиторским корацима. Као резултат Бајићевог педагошког рада настао је ''Пројекат за промену учења појања и певања у Великој српској православној гимназији'' ([[1912]]). Основао је [[Музичка школа „Исидор Бајић“|музичку школу]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], [[17. октобар|17. октобра]] [[1909]]. године, после ''Школе пјенија'' [[Александар Морфидис-Нисис|Александра Морфидиса-Нисиса]], прву институцију тога типа на тлу [[Војводина|Војводине]] ([[Србија]]).

У скоро свим периодичним часописима и дневној штампи тога времена (''Бранково коло'', ''Летопис Матице српске'', ''Застава'', ''Слога'') објављивао је текстове из области музике и музичке педагогије (''Певање као педагошко средство и корист његова'', ''Како треба учити музику у препарандији и богословији'', ''Наше црквено појање'' и друге). Низ чланака о Савезу српских певачких друштава проузроковали су оштру јавну полемику са [[Петар Коњовић|Петром Коњовићем]]. Покренуо је нотну едицију ''Српска музичка библиотека'' и часопис ''Српски музички лист'' (у историји српског издаваштва, хронолошки трећи музички лист у Срба). Написао је и објавио два уџбеника: ''Клавир и учење клавира'' ([[1901]]) и ''Теорија правилног нотног певања'' ([[1904]]).