Јаков Готовац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uvod |
м standardizovanje uvoda |
||
Ред 6:
| дан_рођења = 10.
| месец_рођења = октобар
| година_рођења = 1895.
| место_рођења = [[Сплит]]
| држава_рођења = [[Хрватска]]
| дан_смрти = 16.
| месец_смрти = октобар
| година_смрти = 1982.
| место_смрти = [[Загреб]]
| држава_смрти = [[Хрватска]]
Ред 17:
}}
'''Јаков Готовац''', [[хрватска|хрватски]] композитор и оперски диригент. Водио је певачка друштва ''Младост'', ''Младост-Балкан'' и ''Југ'', а након [[Други светски рат|II светског рата]] ''Павао Марковац'' и ''Владимир Назор''. Био је академик и члан ''Хрватског народног казалишта'' (ХНК). Добитник је награде за животно дело ''Владимир Назор'' ([[1964]].) као и награде АВНОЈ-а ([[1972]].). Први његов опус ''Два скерца за мјешовити збор на народне текстове'' ([[1916]].) показао је правац којим ће његово стваралаштво ићи. Био је то пут националног музичког реализма, којем ће готово без изузетка остати веран у својим даљњим остварењима.
За своја вокална дела, Готовац је узимао највише народне текстове. Стихови из народне [[лирика|лирике]] и [[епика|епике]] нашли су у њему изванредног тумача, уметника који је знао не само тоновима оцртати њихов садржај, него и музичким средствима дати потребно расположење и дочарати средину. Уз фолклорна обобележја, Готовац је у своја дела унео и медитеранску распеваност, прожету сензибилношћу, што се највише одразило у операма.
Врхунци његовог првог стваралачког раздобља су народни обред „''Коледа''” ([[1925]].) и ''Симфонијско коло'' ([[1926]].), уз које треба још споменути сценску музику за [[Иван Гундулић|Гундулићеву]] „''Дубравку''” ([[1926]].) и романтичну народну оперу „''[[Морана (опера)|Морана]]''” ([[1930]].). Идућа етапа у Готовчевом оперском стваралаштву је његова комична народна опера „''[[Еро с онога свијета (опера)|Еро с онога свијета]]''” ([[1935]].) која је обишла више од 80 европских музичких позорница и извођена је на девет језика.
| |||