Консонанца — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
(нема разлике)
|
Верзија на датум 22. август 2012. у 20:31
Консонанца (lat. consonantia, фр. и енгл. consonance, што значи благозвучје, склад, слога, сагласје)[1][2] је сазвучје које настаје када истовремено звуче два или више тона (интервала) и код слушаоца изазивају утисак пријатности, склада и угоде за ухо и не траже разрешење.
Консонантни интервали деле се на:
- Савршене консонанце: чиста прима, кварта, квинта и октава.
- Несавршене консонанце: велика и мала терца и велика и мала секста.
Супротно консонанци је дисонанца, која се доживљава као непријатно, несмирено и напето звучање за људско ухо и тражи разрешење у консонанцу.
Извори
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких терминa
- ^ Властимир Перичић, Хармонија први део