'''Рзав''' је [[река]] у [[Република СрпскаСрбија|Републици СрпскојСрбији]], и [[БиХ]],Босна саи многоХерцеговина|Босни [[клисураи Херцеговини]] и ([[кањонРепублика Српска]]а,). настајеНастаје на подручју националног парка [[Национални парк Тара|Тара]] спајањем [[Бели Рзав|Белог]] и [[Црни Рзав|Црног Рзава]] код села [[Доње Вардиште]], на свом путу до коначног одредишта - ушћа у [[Дрина|Дрину]] које се налази у [[Вишеград]]у. Пролази кроз много [[клисура]] и [[кањон]]а, изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили [[Аустрија]]нци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.
[[Слика:Le Rzav près du village de Vardiste.jpg|мини|десно|Кањон реке Рзав код села [[Вардиште]] ]]
2004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, [[Добрун]]а и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.
