Тимок — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 20:
 
'''Тимок''' је последња (десна) притока [[Дунава]] у [[Србији]] и највећа река у [[Источној Србији]]. Настаје спајањем [[Белог Тимока]] и [[Црног Тимока]], који се спајају око 2 км североисточно од [[Зајечара]] на 118 м надморске висине. Тимок је широк 35м, а дубок 0,5 - 1,5м. Његова највећа лева притока је [[Вражогрначка река]] (45 км), а потом улази у епигенетску [[Вражогрначку клисуру]] дубоку око 150-240 м, која се пружа у дужини 4,5 км. Одатле протиче кроз ерозивно проширење код села [[Трнавца]] и улази у [[Велику клисуру]] или [[Соколовицу]] са многим меандрима. Неки од њих су: Стражевица(висећи меандар), који се налази са десне стране Тимока. Он тече по алувијалној равни широкој 300 - 1000 м, до села Вељкова и на [[дужини]] од 18 км по алувијалној равни Дунава. Утиче у Дунав 10 км, источније од Неготина, на 30 м, надморске висине и то је најнижа кота Србије. На том делу Тимок представља границу према Бугарској у дужини 15,5 км. Дужина [[Тимока]] је 88 км, а површина слива 1222км². Заједно са Белим и Трговишким Тимоком дугачак је 201,7 и има површину слива 4 630 км². Његов протицај je највећи у близини ушћа и износи 300 м³/с, а најмањи свега око 3 м³/с, што показује да река има бујичарске одлике. На Тимоку је мала хидроелектрана [[Соколовица]] (3,84MW) која производи годишње само 17 милиона kWh електричне енергије. Електрана је пуштена у рад 1949.године, а њено проточно језеро одавно је засуто наносима, те хидроелектрана ради на проточној води.
 
== Бели Тимок ==
 
Постаје спајањем Трговишког и Сврљишког Тимока. Дугачак је 49 км, а слив има површину 1 096 км². Долина му је широка и густо насељена. Ширина прелази 1 500 м. Река тече и образује меандре, који успоравају отицање и изазивају изливање воде приликом отапања снега у сливовима њених саставница, као и после јачих и дужих киша.<br />Вратаничка клисура дуга је 5 км и дубока 170 - 190м, дели долину на два басена - књажевачки на југу и зајечарски на северу.Протицај Белог Тимока у Књажевцу износи 11,7 м³/с ,а у Зајечару до 17 м³/с. Максимални протицај износи 254 м³/с. Речна мрежа у сливу Белог Тимока густа је и износи 873 м/км², али велики борј притока пресуши нарочито током лета. Међу њима највеће су [[Јелашничка]], [[Коритска]], [[Селачка]], [[Грилшка]] и [[Лубничка]] река. На Грлишкој реци изграђено је вештачко језеро запремине 12 милиона кубних метара, његова основна функција је снабдевање водом града [[Зајечара]].<br />
 
== Сврљишки Тимок ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тимок