Споразум Павелић—Стојадиновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 16:
Граница је требала да прати већ постојећу границу (као компромисну) између [[СР Хрватска|СР Хрватске]] и [[СР Србија|СР Србије]] ([[САП Војводина|САП Војводине]]) до реке Саве и границе са [[СР БиХ]]; затим је граница требала да прати реку Саву до ушћа реке Босне у Саву; потом је граница требала да иде реком Босном, затим у продужетку линије њеног доњег тока планинским врховима до почетка доњег тока реке Неретве, и потом доњим током реке Неретве до Јадранског мора. На овај начин Босанска Крајина је требала да припадне Хрватској, док би највећи део централне са источном Босном, источна Херцеговина и јужна Далмација припали Србији (укључујући [[Сарајево]] и комплетно дубровачко приморје осим самог града [[Дубровник]]а).
 
Споразум је предвиђао мирно пресељење (уз размену имовине) свих [[Срби|Срба]] који би се затекли у оквирима граница Хрватске, и свих [[Хрвати|Хрвата]] и онај део [[Бошњаци|Бошњака]] (у данашњем смислу) који се осећају Хрватима, а који затекли би се у оквирима граница Србије, ово значи да би и велик део словенских муслимана из Србије и Црне Горе био размењен за Србе из Хрватске на основу споразума.
Споразум је подразумевао потпуно међусобно уважавање обе нације на равноправним основама, то јесте међусобно признање на свим нивоима (култура, историје и језика). Званичан језик на територији Србије био би искључиво [[Српски језик|српски језик]] екавског изговора и ћирилично писмо а на територијутериторији Хрватске био би искључиво [[Хрватски језик|хрватски језик]] ијекавског изговора и латинично писмо.
 
Македонија није помињана, мада сеје може претпоставити да јенајвероватније Стојадиновић замишљао Македонију у оквиру Србије.
 
== Реакције на споразум ==