Судска пракса — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Micki (разговор) на последњу измену корисника Klaricabananica
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 27:
 
==Судска пракса као извор правних области==
Судска пракса није извор само грађанског, приватног, права. Напротив, пракса државног савета у Француској је била извор изузтено значајног дела административног, управног, права. Управно судовање, управни спор, одговорност државе у француском праву настало је као последица делатности Државног савета. С обзиром на то да је [[Државни савет (вишезначна одредница)|Државни савет]] располагао сличном концентрацијом моћи којом располажу високи судови у [[Енглеска|Енглеској]] и резултат у области права је био сличан. Највећи део француског административног права настао је одлуком Државног савета а не законодавца. Наравно, то не значи да се тај однос у стварању административног права задржао и данас.
Након стварања уставног судства у [[Аустрија|Аустрији]], под директним утицајем [[Ханс Келзен|Ханса Келсена]], главног редактора Устава Аустрије из 1919. године, и преузимања те институције од [[Бон|бонског]] уставотворца 1949. године, не може се спорити карактер одлука уставних судова. Штавише, и највиши редовни судови, ако су овлашћени на вршење судске контроле уставности закона, доносе одлуке са општеобавезним дејством. С друге стране не треба превидети данас ни значај који има [[Суд правде Европске уније|Суд европских заједница (тзв. Европски суд)]].<ref>Grasmann, Einfuhrungin die grosen Rechtssysteme der Gegenwart , Munchen, 1988.</ref>
 
Ред 40:
Брутално кажњавање деце од стране родитеља
 
<blockquote>"Првостепеном пресудом окривљени је оглашен кривим да је, незадовољан успехом своје деце у школи, отвореном шаком, а затим и ципелом ударао малолетног сина по глави и телу, затим га натерао да се скине го, да трчи по дворишту и да се ваља по снегу, да је њега и другог сина натерао да легну преко кревета, па их је двадесетак пута ударио каишем преко задњице, да би затим првом сину забранио излазак из собе и ускратио храну, а том приликом му нанео вишеструке лаке телесне повреде. Након пар дана, незадовољан што је његов други син дирао мобилни телефон, поцепао му је дуксерицу, каишем га ударио више пута по врату и голим леђима, па му затим претио речима: "Сад„Сад ћу да ти одсечем уво!", да би га из собе изгурала мајка, након чега је отишао у дечију собу, разбацао ствари по соби и рекао: "Имате„Имате рок до сутра да средите све ово, иначе ћу вас побити!".
Неосновано се жалбом браниоца окривљеног истиче да окривљени није извршио кривично дело насиља у породици, већ да окривљени васпитава своју децу, да приликом васпитавања мора да користи оштрије методе обзиром да са децом има проблеме, да га деца не слушају и да су слаби ђаци у школи.
Прекомерно и брутално кажњавање деце за сваку ситницу коју они учине не представља васпитавање деце, већ управо радњу извршења кривичног дела насиља у породици."