Тесла (јединица) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: додато pms:Tesla
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 19:
 
== Историја ==
Идеја за давање назива јединици за магнетну индукцију по Николи Тесли се јавила када је технички комитет бр. 24 за електричне и магнетне величине и јединице, тело међународне асоцијације стручних удружења, после првог послератног заседања [[1950.]] године у [[Париз]]у националним комитетима упутило допис да размотре да ли да се јединици магнетне индукције уместо "вебер„вебер по квадратном метру"метру“ додели име неког научника. Професори Електротехничког факултета у Београду, Павле Миљанић и Александар Дамјановић подносе предлог да јединица добије име тесла. Комитет експерата је 30. јуна 1953. у Опатији дала задужење професору Миљанићу да састави образложење које ће бити упућено националним комитетима. На основу ових одговора је Технички комитет 24 у Филаделфији 1. септембра 1954. године предложио резолуцију да Међународна Електротехничка Комисија препоручује усвајање назива "тесла"„тесла“ за јединицу густине магнетног флукса у Ђорђијевом систему. Акциони комитет на заседању у Минхену прослеђује ову препоруку Међународном комитету за тегове и мере.
 
Међународни комитет за тегове и мере на заседању које је трајало шест дана од 1. до 6. октобра 1956. године доноси предлог одлуке о усвајању нове јединице мере Ђорђијевог система 11. Генералној конференцији за тегове и мере. Једанаеста Генерална конференција за тегове и мере је одржана у Паризу од 11. до 20 октобра 1960. године. Присуствовале су делегације 34 државе потписнице Метарске конвенције. По традицији је председавао Председник Академије наука Француске Емил-Жорж Баријон. Прихватање нове јединице мере је извршено гласањем, после бурне расправе, у којој је са 18 гласова за, 1 против и 11 уздржаних нова јединица за магнетну индукцију постао тесла. На овој конференцији је нови систем мера добио назив СИ, а јединица мере за силу је постао њутн.<ref>Усвајање назива "Тесла"„Тесла“ за међународну јединицу магнетне индукције, Електротехнички институт "Никола„Никола Тесла"Тесла“, Годишњи извештај за 2006. годину, Срђан Спиридоновић, ISSN 1820-256X</ref>
 
{{цитат|Овом одлуком се Никола Тесла, Србин из Лике и члан Српске академије наука, заслужено прикључио реду бесмртника на пољу науке и технике, као што су Њутн, Фарадеј, Келвин, Ампер, Волта, Херц, Хенри, Ват и други.|проф. Војин Поповић}}