Епиктет — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.5) (Робот: додато ky:Эпиктет
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 33:
Као представника стоицизма, Епиктетове наставне активности су се ограничавале на учењу [[физика|физике]], [[логика|логике]] и [[етика|етике]]. При томе је акценат свога учења, као и сви остали припадници тог филозофског правца, стављао на етику и то посебно на [[морал]] и [[религија|религију]]. Кроз те области његовог интересовања и учења, имао је јак утицај на развој раног [[хришћанство|хришћанства]].
 
По његовом учењу, човјек треба разграничити, на које ствари и догађаје у животу може сам да утиче, а на које не. Тек са тим сазнањима он себи омогућава постизање среће и душевног благостања. При томе, за ствари на које може да утиче, треба да тражи сопствено и индивидуално рјешење. Оне ствари и догађаје, на које нема директан утицај, треба "стоички"„стоички“ да поднесе - односно да их прихвати онакве какве јесу. Даље, не треба да буде узнемирен због догађаја, који се дешавају због природних или божијих закона.
 
Важан аспект Епиктетовог учења представља и теорија, да те основне претпоставке, не само да су сваком појединцу познате, него да се у свакодневном животу и примјењују.
Ред 43:
 
== Дјела ==
Епиктетова дјела би данас умногоме остала непозната, да није имао ученика по имену [[Луције Флавије Аријан|Аријан]] (''-{Lucius Flavius Arrianus}-''), који је већину његових говора биљежио. Његово најпознатије дјело представља "Приручник„Приручник морала" (''-{encheiridion}-'') док су познати и његови "Разговори„Разговори" (''-{diatribai}-'').
 
== Литература==