Ивица Рачан — разлика између измена

За време [[СФРЈ|социјалистичке Југославије]], Рачан је био члан Савеза комуниста Хрватске. Током [[1970е|1970их]] је постепено напредовао након смена хрватских комуниста након [[Хрватско пролеће|Хрватског пролећа]]. Године [[1982]]. је постао директор политичке школе "Јосип„Јосип Броз Тито"Тито“ у [[Кумровец|Кумровцу]], члан председништва СКХ, а касније и члан [[ЦК СКЈ|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]]. На 11. конгресу СКХ од [[11. децембар|11.]] до [[14. децембар|14. децембра]] [[1989]]. године Рачан је изабран за председника. Рачан је постао први председник Централног комитета који је верницима честитао [[Божић]] 1989.

Рачан је предводио хрватску делегацију на [[14. конгрес СКЈ|14. конгресу СКЈ]] који је одржан јануара 1990. године. На овом конгресу су већином гласова одбијани предлози [[Савез комуниста Словеније|словеначке делегације]], па је [[22. јануар]]а напустила конгрес. [[Слободан Милошевић]] је предлажио установљавање новог кворума, али се Рачан успротивио и изјавио "да„да ми (изасланство СКХ) не можемо прихватити југославенску партију без Словенаца"Словенаца“, па је након тога и хрватска делегација напустила Конгрес, што је означило крај владавине СКЈ.

Након политичких промена, Рачан је постао вођа реформисаног Савеза комуниста Хрватске. Током кампање за вишестраначке изборе, Рачан је извазвао контроверзу када је назвао [[Хрватска демократска заједница|Хрватску демократску заједницу]] "странком„странком опасних намера".<ref>Политика, 27. фебруар 1990.</ref> Хрватска демократска заједница је победила на изборима, а СКХ је са око 35% гласова освајила 72 посланичка места у Хрватском сабору и постала друга странка по снази. Крајем те године СКХ је усвајила социјалдемократско усмерење и променила име у СКХ - Странка демократских промена. СКХ је ускоро постала само сенка онога што је раније била - већина њеног чланства, укључујући и високе званичнике, је прешла у ХДЗ, када су [[распад СФРЈ]], побуна [[Срби у Хрватској|Срба у Хрватској]] и [[рат у Хрватској|рат]] додатно радикализовали хрватску јавност. На парламентарним изборима 1992. године СКХ-СДП осваја поразно низак број гласова и једва улази у [[Хрватски сабор]].

Рачан, као и новоизабрани председник Хрватске [[Стипе Месић]], су у почетку сматани за реформске лидере који симболизују раскид са ауторитативном и националистичком прошлошћу. Међутим, Рачан није био способан да води владу састављену од министар из 6 странака. Његов стил руковођења, симболизован фразом "одлучно„одлучно можда"можда“, је довео његову владу до борбе између фракција. Ово је довело до раскола са Будишом, који је заузео националистичкији приступ према оптужници [[Хашки трибунал|Хашког трибунала]] против генерала [[Хрватска војска|Хрватске војске]]. Овај расцеп ће утицати на Рачанову владу и у другим питањима. Рачан је на кратко поднео оставку [[5. јул]]а [[2002]]. пошто је његов коалциони партнер ХСЛС опструисао усвајање споразума са [[Словенија|Словенијом]] у вези статуса нуклеарне електране [[Кршко]]. ХСЛС се касније поделио у већу фракцију која је напустила владу и у нову партију под именом Либра, која је омогућила Рачану да реконструише своју владу која ће остати на власти до следећих избора.