Идит Дарам — разлика између измена

Током наредних двадесет година често путује по Балкану, нарочито по Албанији која је тада била најизолованије и најнеразвијеније подручје Европе. Написала је неколико књига о Балкану, од којих је најпознатија „Висока Албанија"Албанија“ објављена 1909. године, која се још увек сматра утицајним водичем кроз обичаје и друштво висоравни северне Албаније.

Блиско се идентификовала са [[Албанци]]ма и посебно са њиховим покретом за уједињење и независност од Османског царства. Оваква опредељења су изазвала критике присталица југословенске државе који су подржавали припадност [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] (од краја 19. века већински насељене Албанцима) [[Србија|Србији]] и [[Југославија|Југославији]]. Њене критике на рачун „српских крвопија"крвопија“ које „нису створиле Југославију него су се држали свог оригиналног циља стварања [[Велика Србија|Велике Србије]].... Далеко од ослобођења, маса људи живи под много окрутнијом влашћу од претходне."

Неки просрпски британски интелектуалци попут [[Ребека Вест|Ребеке Вест]] су се оштро супротстављали њеним ставовима. Истакнути историчар [[Роберт Вилијам Сетон-Вотсон]] је оценио да Дарамова критикује „балкански менталитет"менталитет“ а истовремено су њени поступци идентични са предметом њене критике.

У Албанији је била врло цењена и називана романтичним именом попут „краљица горштака“. Иако је путовала сама по Албанији током путовања није имала никаквих проблема због тога што је облачила мушку одећу и на тај начин имала статус заштићене особе, јер су Албанци поштовали стари обичај „заклетих девица"девица“ и третирали је као мушкарца.