Вилхелм Битрих — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: додато ar:فيلهلم بيترش
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 23:
Вилхелм Вили Битрих се родио у [[Немачка|немачком]] граду [[Вернигероде]] у подножју планине [[Харц]]. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] учествовао је као официр армије, да би се у другој половини рата пребацио у ваздухопловство и постао пилот ловац. Придружио се ''SS-Verfügungstruppe'' током [[1934]]. године где је служио до [[1939]]. године када се придружио јединици личне гарде [[Адолф Хитлер|Адолф Хитлера]] (''Leidstandarte Adolf Hitler''). Био је командант регименте ''Дојчланд'' током борби у [[Пољска|Пољској]] [[1939]]. године и [[Француска|Француској]] [[1940]]. године.
 
Касније је командовао [[2. СС оклопна дивизија Рајх|2. оклопном дивизијом „Рајх"„Рајх“]] и [[2. СС оклопни корпус|2. СС оклопним корпусом]] ([[9. СС оклопна дивизија Хоенштауфен]] и [[10. СС оклопна дивизија Фрундсберг|10. СС оклопна дивизија „Фрундсберг"„Фрундсберг“]]). Највише се памти по свом огромном доприносу за пораз савезничке падобранске офанзиве, [[Операција Маркет гарден|Операција Маркет Гарден]] која се одиграла на простору [[Холандија|Холандије]] у септембру [[1944]]. године. Током своје војничке каријере Вилхем Битрих је одликован са више медаља:
 
* [[Гвоздени крст|Витешки крст]]
Ред 44:
== Војничка каријера ==
 
За време Првог светског рата потпоручник Вилхелм Битрих се у почетку борио у саставу стрељачког батаљона на Западном и Јужном фронту. За заслуге у борбама одликован је [[Гвоздени крст|Гвозденим крстом другог реда]]. Током [[1917]]. године прелази у ваздухопловство где почиње са обуком за пилота ловачког авиона. У тренуцима капитулације требало је да изврши своје прво борбено дејство у једној ловачкој ескадрили. После рата био је једно време у Добровољачком корпусу „фон Холзен"Холзен“, а [[1920]]. године прелази у гренадирски пук „Гросберлин“.
 
[[1923]]. године Битрих прелази да служи у официрском корпусу [[Рајхсвер|Рајхсвера]], где се почетком 30-их година обучава на тајном авијацијском летелишту [[Рајхсвер|Рајхсвера]] у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]]. Након тога поново решава да се посвети пешадији и [[1934]]. године прикључује се [[Шуцштафел|СС-у]], где брзо напредује до чина ''SS-Sturmbannführer'' (еквивалент мајор). Током [[1938]]. године Битрих постаје командант СС пука „Германија"„Германија“, који ће пар година касније да прерасте у [[5. СС оклопна дивизија Викинг|5. СС оклопну дивизију „Викинг"„Викинг“]]. До почетка рата СС пук „Германија"„Германија“ је захваљујући строгој дисциплини и тешкој војничкој обуци сматран за једну од најелитнијих јединица Копнене војске. За време [[Пољска|Пољске]] кампање, Вилхелм Битрих сада већ ''SS-Standartenführer'' (еквивалент пуковник) налазио се у штабу ''Leidstandarte Adolf Hitler''. Мало пре почетка кампање на Западу, Битрих је постављен за штабног официра у Главној оперативној управи у [[Берлин|Берлину]]. Када је током зиме [[1940]]. године [[Шуцштафел|СС]] генерал [[Феликс Штајнер]] постао командант [[5. СС оклопна дивизија Викинг|5. СС оклопне дивизије „Викинг"„Викинг“]], Битрих га је заменио на месту команданта СС пука „Дојчланд"„Дојчланд“ у саставу [[2. СС оклопна дивизија Рајх|2. СС оклопне дивизије „Рајх"„Рајх“]]. Услед успешног дејства за време [[Балканска кампања|Балканске кампање]], Битрих се налазио на челу пука и у време напада на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. Првих месеци рата у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]], [[2. СС оклопна дивизија Рајх|2. СС оклопна дивизија „Рајх"„Рајх“]] се успешно борила у саставу тенковске групе [[Хајнц Гудеријан|"Гудеријан"Гудеријан“]] у рејону [[Бјалисток|Бјалистока]], северно од [[Минск|Минска]], код [[Смоленск|Смоленска]] као и код [[Рослав|Рослава]].
 
Као награда за високе командирске способности, [[1. октобар|1. октобра]] [[1941]]. године Вилхелм Битрих је произведен у чин ''SS-Brigadenführer'' (еквивалент бригадни генерал) и генерал-мајор [[Вафен-СС|Вафен СС-а]]. У исто време постао је и командант [[8. СС коњичка дивизија Флоријан Гајер|8. СС коњичке дивизије „Флоријан Гајер"Гајер“]]. Без обзира на ознаку дивизије (коњичка), она је у свом саставу имала сопствену артиљерију као и моторизоване и оклопне јединице. Средином децембра [[1941]]. године ''SS-Brigadenführer'' Битрих је због ранијих заслуга пуковског команданта одликован [[Гвоздени крст|Витешким крстом]].
 
На [[Источни фронт у Другом светском рату|Источном фронту]] [[8. СС коњичка дивизија Флоријан Гајер|8. СС коњичка дивизија „Флоријан Гајер"Гајер“]] борила се на делу фронта Руса-Волоколамск. Такође је водила и тешку одбрамбену битку на делу Ржев-Боген. Током маја [[1942]]. године, дивизија се успешно бранила код Олениа и Нелидова. У пролеће [[1943]]. године Битрих постаје командант [[9. СС оклопна дивизија Хоенштауфен|9. СС оклопне дивизије „Хоенштауфен"„Хоенштауфен“]], која се у том тренутку налазила на територији [[Француска|Француске]]. Са њом је као ''SS-Gruppenführer'' (еквивалент генерал-мајор) учествовао у најтежим одбрамбеним биткама на [[Источни фронт у Другом светском рату|Источном фронту]], код Бучца, рејон Каменец-Подолск, код Злотника и код Трембовла. Услед огромних губитака, дивизија је послата на одмор и попуну у [[Француска|Француску]].
 
Високо цењен као тенковски генерал, јула [[1944]]. године ''SS-Gruppenführer'' Битрих добија команду над [[2. СС оклопни корпус|2. СС оклопним корпусом]] на Западном фронту. Заједно са различитим резервним јединицама, корпус је послат у напад на савезнички мостобран у [[Битка за Нормандију|Нормадији]], са задатком да заустави и одбаци савезнике натраг ка мору. Током јула и августа [[1944]]. године, дивизије под Битриховом командом искључиво су се бориле у рејону [[Кан (Нормандија)|Каена]]. Када су се [[19. август|19. августа]] [[1944]]. године [[Немачка|Немачке]] јединице нашле потпуно опкољене у [[Џеп код Фалеза|џепу код Фалеза]], Битрихов [[2. СС оклопни корпус]] добио је задатак да пробије обруч и држи што дуже слободан излаз из обруча. После краткотрајних борби са савезницима обруч је пробијен у ноћи између 19. и 20. августа, тако да су још неке јединице [[Вермахт|Вермахта]] и [[Шуцштафел|СС-а]] успеле да се извуку из обруча и одступе ка [[Сена|Сени]]. За успехе у одбрани код [[Кан (Нормандија)|Каена]] и пробоја обруча код [[Фалез|Фалеза]], Битрих је добио храстово лишће за [[Гвоздени крст|Витешки крст]] а команданти његових дивизија [[Курт Мајер (Панцермајер)|Курт Мајер]] ([[12. СС оклопна дивизија „Хитлерјугенд“|12. СС оклопна дивизија „Хитлерјугенд"„Хитлерјугенд“]]) и [[Ото Баум]] ([[17. СС панцергренадирска дивизија „Гоц фон Берлишинген"Берлишинген“]]) добили су мачеве.
 
Услед великих губитака код [[Фалез|Фалеза]], преморени [[2. СС оклопни корпус]] послат је на одмор и попуну у унутрашњост [[Холандија|Холандије]]. Непосредно по доласку и последње јединице корпуса у [[Холандија|Холандију]], корпус се неочекивано поново нашао у борби. У недељу [[17. септембар|17. септембра]] [[1944]]. године, почела је савезничка ваздушно десантна [[Операција Маркет гарден|Операција Маркет Гарден]]. Око 35.000 британских, пољских и америчких падобранаца спустило се у рејону [[Ајндховен|Ајндховена]], [[Нијмеген|Нијмегена]] и [[Архем|Архема]]. Циљ операције био је да се заузму и осигурају мостови преко великих река у [[Холандија|Холандији]] до доласка [[Велика Британија|британске]] армије из северне [[Белгија|Белгије]].
Ред 62:
== После рата ==
 
По завршетку [[Други светски рат|Другог светског рата]] савезничка комисија је прегладала све записе у којима се помиње име Вилхелма Битриха, не би ли пронашла какво недолично и невојничко понашање Битриха током рата. После свега неколи месеци, Битрих је пуштен из војног заробљеништва, да би га након краћег времена поново вратили у војно заробљеништво по налогу [[Француска|Француза]]. Послат је на војни суд, где му је суђено због учествовања његове [[9. СС оклопна дивизија Хоенштауфен|9. СС оклопне дивизије „Хоенштауфен"„Хоенштауфен“]] у антипартизанској акцији у рејону [[Ним|Нима]]. Као командант поменуте дивизије осуђен је на 5 године затвора. Међутим како је његово време проведено у војним заробљеништвима било приближно толико (5 година), Битрих је [[1953]]. године пуштен на слободу.
 
Током 60-тих Вилхелм Битрих се ангажовао у Организацији ветерана [[Вафен-СС]] (ХИАГ), да би после смтри [[Паул Хаусер|Паул Хаусера]] постао и њен председник. [[19. април|19. априла]] [[1979]]. године у 85. години живота умро је у [[Волфратсхаузен|Волфратсхаузену]], [[Горња Баварска]].