Леандро Фернандез де Моратин — разлика између измена

'''[[Сатира]] против мана''' ({{јез-шпа|La Sátira contra los vicios}}), дело у коме се Моратин открива као борац, насупрот песницима свог времена, је из књиге ''Лекција из песништва'' ({{јез-шпа|Lección poética}}). ''Сатира против упознатих мана у [[Кастиља|кастиљанској]] поезији'' ({{јез-шпа|Sátira contra los vicios introducidos en la poesía castellana}}; [[1782]]), има композицију састављену од [[терцет|терцета]] у једанаестерцима који се римују. Сатира се увесељује правећи се да саветује песнике да се изражавају на начине које Моратин презире, а то су они који су типични за [[Барок|барокну]] поезију. Што се тиче лирике, задржава се на стилским грешкама, на неумесним [[метафора|метафорама]], на мешању комичних архаизама попримањем лексике и [[синтакса|синтаксе]], као и на злоупотреби латинизама која је потекла од [[Гонгора|Гонгоре]]. Међутим, саветује да се треба угледати на [[Хорације|Хорација]]. Сатира приказује вредност постојања, више него покушај лирске поезије, песничких мотива, или, боље речено, естетско – критичких, односно постојања посебне врсте песништва у смислу борбе против свега што је неумерено, како у садржају, тако и у форми.

 

 

'''Оде'''. Један од најуспешнијих покушаја имитације [[Хорације|Хорација]] у Шпанији налази се у збирци од дванаест Моратинових ода. Интересантне су због разноврсности [[версификација|версификације]] почев од озбиљних стихова који подсећају на класике до лаганих модерних. Теме ода су веома разнолике. Многе су у основи налик на Хорацијеве: ''Нисиди'', ''Ђацима школе Сан Клементе''. Остале теме су љубавне или просто углађене (нпр. ''Росинди, плесачици'' или ''Тирана'', посвећена прелепој глумици Марији дел Росарио Фернандес). Постоје наравно и оне које су инспирисане другим осећањима, а то су оне које посвећује несталим вољеним особама, као на пример оцу, или одсутнима, као на пример Ховељаносу. Можда изгледа више промишљен него добровољан чин вере који му служи као исходиште за његову најпознатију оду ''Девици у Лендинари'', која је објављена [[1975]]. године управо у овом италијанском градићу, а састављена је за доња Сабину Конти, мадрижанку, жену италијанског [[књижевник|књижевника]] Ђованија Батисту Контија.