Београд у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

м
Разне исправке
м (srpski navodnici)
м (Разне исправке)
[[6. април]]а [[1941.]] године Немачка авијација отпочела је ваздушне нападе на [[Београд]]. први напад, у три таласа, уз учешће 234 бомбардера и 120 ловаца трајао је од 6:30 до 8:00 часова. током дана су изведена још три напада. Гађани су објекти: железничка станица, електрична централа, болнице, стамбене четврти и склоништа у парковима. До 8. априла је од бомбардовања погинуло око 12.000 лица. Порушене су 672 зграде, јако је оштећена 1.601 зграда, а делимично је оштећено 6.829 зграда.
 
О резултатима шестоаприлског бомбардовања [[Београд]]а, немачки пуковник Тусен, као очевидац, [[16. април]]а [[1941.]] године, послао је извештај [[Хитлер]]у: ''"Према лично добијеним утисцима, ваздушни напад на Београд био је мање у вези са војним операцијама... Битан моменат дејства ваздушног напада на Београд био је изненађење. Кратко пред напад дат је аларм за напад из ваздуха, али се становништво, које је мислило да се ради о некаквој вежби за заштиту из ваздуха, није освртало на то. Напад је био временски концентрисан и изненадио је становништво у кућама или на улицама. Људи су делом још спавали, а сељаци су се баш возили са периферије у центар града на пијаце. Отуда је почетак напада довео до великих губитака, а морални утисак је био веома снажан... Морална последица напада битно је појачана буком „штука"„штука“ и бомби, што је стварало утисак сталне претње и онда када је дејство удаљено. Присуство жена и деце и осећај да они ни на који начин не могу ефикасно да се заштите, нити да им се може помоћи, оптерећивало је нерве мушкарцима. Људи који су унезверено тумарали улицама тамо-амо и гледали како им се куће руше, а они остају без крова над главом створили су и сами панику... Лешеви, који су се налазили свуд унаоколо, пружили су језовиту слику. Пошто су у Београду организација за заштиту из ваздуха и служба за спасавање потпуно затајиле, лешеви су данима остали да леже на улицама, посути само цвећем... Материјална последица напада постала је нарочито тешка услед уништења електричних и водоводних инсталација, до чега је готово одмах уследило. Њихово уништавање приликом дужег, сталног напада, довело је, после око две седмице, до катастрофе и људе је приморало да напусте град... "''
 
Услед изненадног напада на [[Београд]] [[6. април]]а [[1941.]] године, један број Југословенских авијатичара, пилота ловаца, винуо се у небо без посебне наредбе и покушао, храбро и пожртвовано да брани слободу своје земље и да се супростави непријатељу.
1.572.075

измена