Канон (музика) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 5:
У ''канонима у инверзији'' (canon per motum contrarium), где се први глас спушта, други глас се успиње и обрнуто. Ако глас који износи мелодију (proposta) и глас који доноси одговор (risposta) наступају истовремено, такав облик канона се назива ''канон у огледалу''.
''Рачји канон'' (или ''ретроградни канон'', canon cancrizans) је канон у коме се мелодија првог гласа имитира истом мелодијом која се креће у супротном смеру (од краја према почетку).
''Канон у аугментацији'' (canon per augmentationem) је канон у коме се медлодија гласа који доноси имитацију (risposta) налази у (најчешће двоструко) дужим нотним вредностима. ''Канон у диминуцији'' (canon per diminutionem) је онај у коме су нотне вредности у риспости краће.
Канон као музичка форма био је нарочито популаран у епохи [[Ренесанса|Ренесансе]] и [[Барокна музика|Барока]], а спорадично се појављује у [[Композиција (музика)|композиција]]ма музике 20. века. ▼
''Кружни канон'' је вид канона који, са сваким наступом следећег гласа, модулира по квинтном или квартном кругу. Ово се догађа због тога што гласови наступају у интервалу кварте или квинте. Такав канон се назива још и ''модулирајући'' (canon per tonos). Пример: [[Моцарт]], Реквијем, став Domine Jesu.
У ''загонетном канону'', који је био нарочито омиљен као врста забаве код фламанских полифоничара у XV и XVI веку, начин реализације канона требало је пронаћи дешифрујући неку узречицу или пословицу, нпр. "Noctem in diem vertere" (претворити ноћ у дан – певати црне ноте као беле, дакле, аугментација) или "Qui se exaltat humiliabitur, qui se humiliat, exaltabitur" (ко се уздигне, понизиће се, ко се понизи, уздигнуће се", дакле, у питању је канон у инверзији).
▲Канон као музичка форма био је нарочито популаран у епохи [[Ренесанса|Ренесансе]] и [[Барокна музика|Барока]], а спорадично се појављује у [[Композиција (музика)|композиција]]ма музике
==Музички пример==
| |||