Јован Атанацковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 22:
Завршио је гимназију у Неготину и [[9. октобар|9. октобра]] [[1865]]. ступио је у [[Војна академија (Србија)|Војну академију]]. Унапријеђен је у чин артиљеријског потпоручника [[1. јануар]]а [[1870]], затим у капетана 2 класе [[2. август]]а [[1876]], генералштабног капетана 1 класе [[21. март]]а 1878, генералштабног пуковника [[1. новембар|1. новембра]] [[1892]], генерала [[6. децембар|6. децембра]] [[1897]], пензионисан је [[10. август]]а [[1900]], реактивиран [[20. новембар|20. новембра]] [[1902]], и поново пензионисан [[31. март]]а [[1906]].
 
Био је водник пољске батерије до [[1872]], од тад до [[1875]]. командир [[Ћуприја|ћупријске]] народне батерије, 1875 командир I брдске батерије, [[1879]]. ордонанс-официр краља до [[1881]]. у главном генералштабу, до 1882. био је шеф штаба артиљеријске бригаде, од [[30. октобар|30. октобра]] [[1882]]. до [[15. новембар|15. новембра]] [[1883]]. шеф штаба дивизије стајаће војске, а од тада командант 11. батаљона, па командант шумадијског пјешадијског пука. У [[Први српско-турски рат|рату 1876]]. био је командир друге пољске батерије, па друге тешке батерије тимочког артиљеријског пука, затим шеф штаба Крајинске војске. У [[Други српско-турски рат|рату 1877—1878]] био је помоћник шефа штаба дринског кора и шеф штаба дринске дивизије. године [[1885]]. постао је шеф оперативне канцеларије штаба Врховне команде, а [[1900]]. министар војни. Узео је учешћа у [[Мајски преврат |Мајском преврату]] [[1903]]. године. Као истакнути завереник постао је [[1903]] ађутант ордења краља [[Петар Карађорђевић |Петра Карађорђевића]].<ref>[[Народна енциклопедија]] српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 1, 87.</ref><ref>Све српске владе, Београд 1992, 57.</ref>
 
==[[Српска одбрана]]==
 
Након [[Илиндански устанак| Илинденског устанка]] у [[Македонија (област)| Македонији]] [[1903]]. у Србији се ствара идеја о стварању [[српски четнички покрет|српског четничког покрета]] односно српског [[четник| четничког]] комитета који би Србе у [[Стара Србија |Старој Србији]] и [[Македонија (област)|Македонији]] оружаном руком штитио од насиља чета [[ВМРО]] и албанских банди [[качак качаци|качака]]. Базу будуће [[Српска одбрана |Српске одбране]], удружења које је имало да спроводи ту идеју у дело чинила је тројка -[[Милорад Гођевац]], [[Лука Ћеловић]] и Јован Атанацковић. Први председник удружења [[Српска одбрана |Српске одбране]] створеног септембра [[1903]]. био је управо генерал Јован Атанацковић и на том положају је остао до јула [[1905]].<ref>http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/02/28/srpski/F03022701.shtml</ref> <ref>С. Краков, Пламен четништва, Београд 1930, 90-94.</ref>
 
== НапоменеРеференце ==
{{reflist}}