Игор I Кијевски — разлика између измена

'''Игор Рјурикович''' (око 878. — 945.) или '''Игор Кијевски''' ({{јез-ру|Игорь Рюрикович}}, [[старонормански]]: -{Ingvar}-) је био син [[Рјурик]]а, залетника владарске [[Династија Рјуриковичрјуриковичи|династије Рјурикович]], и руски велики кнез. Име је наводно добио по финској речи Ижор.

Према хроници из [[12. век]]а ([[Повест минулих лета]]) [[879|879.]] је умро [[Рјурик]] оснивач древне руске династије Рјурикович. Тада је власт прешла у руке [[Олег Новгородскиод Новгорода|Олегу]] а њему је остављен и малолетни син Игор (није поуздано да је то заиста био Рјуриков).

Године [[911|911.]] је у руско-византијском договору Олег назван великим кнезом руским и у хроникама се наводи да је био пуноправан владар а не Игоров регент. Игору су [[903|903.]] године довели жену из [[Псков]]а, будућа кнегињу Кијевску која је 942. родила сина Свјатослав, каснијег владара [[Свјатослав I Кијевски|Свјатослава I Кијевског]]. Када је Олег [[907|907.]] кренуо на [[ВизантијаВизантијско царство|Византију]] оставио је Игора као наместника у Кијеву и након Олегове смрти [[913|913.]] године Игор постаје владар [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]].

Године [[914|914.]] Игор је ратова са [[Словени|словенским]] племеном [[Древљани]], које је победио и наложио им још већи данак него претходно Олег. Са [[Печенези]]ма је [[915]]. склопи мир, са којима је касније нападао Византију. Мир је трајао до [[920|920.]] године, а [[941|941.]] почео је поход на [[Цариград]].

Напад на Византију је почео са неуспехом на мору. Руска морнарица је уништена од такозване [[Грчка ватра|грчке ватре]], коју су користили Византинци. После копненог пораза септембра [[941|941.]] вратио се у Кијев. Летописци су записали да се Игор жалио да није имао среће у том походу. Ипак је након две опсаде 941. и 944. склопљен повољан мир, а договор је записан у византијској енциклопедији 10. века - [[Суда|Суди]] у којој је Игор частно поменут.

Године [[942|942.]] родио му се син [[Свјатослав I Кијевски|Свјатослав]], каснији велики војни вођа кијевских Руса, који са три године постаје велики кнез али је до зрелости власт де-факто имала његова мајка. [[943|943.]] окупља нову војску од Руса, Печенега и скандинавских Варангина и поново је кренуо на Цариград. Византијски цар [[Роман I Лакапин]] му је у сусрет послао изасланство богато са поклонима, који су дошли до Игора на реци [[Дунав]]. Након посете Игор је прекинуо напад. При томе су Византијци одвојено нудили поклоне и Печенезима па је вероватно зато мир био лакше склопљен. Са Византијом је [[944|944.]] склопљен војно-трговачки споразум. У договору, који се је склопио у цркви у Кијеву, је поменута цела Игорова породица, кнегиња Олга и син Свјатослав.

У јесен [[945|945.]] Игор се отишао код Древљана да побире данак. Византијски хроничар [[Лав Ђакон]] забележио је његову погибију, где је написао како су му за ноге везали тежка дрва и онда га раскомадали.

пре=[[Олег од Новгорода|Олег Новгородски]]|

списак=[[Кијевска Русија]]</br>([[912|912.]] — [[945|945.]])|