Александар Керенски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2+) (Робот: додато be-x-old:Аляксандар Керанскі
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 32:
Настала је криза прве владе 2.-4. маја око тајне ноте Павела Миљукова, којом се Русија поново враћала на почетне ратне циљеве. После те кризе Керенски је постао министар рата и имао је доминантан утицај у новоформираној коалиционој влади социјалиста и либерала. Под притиском савезника да Русија настави рат Керенски је покренуо офанзиву, која је позната као [[офанзива Керенскога]]. У почетку офанзива је била успешна, али онда је заустављена, па су Руси потиснути натраг снажном немачком контраофанзивом. Руска армија је тада претрпјела тешке губитке. Из многих инцидената, саботажа, дезертерства видело се да руска војска више нема вољу за борбом. Керенскога су много критиковали због његове либералне политике по којој су чланови револуционарних војничких комитета могли смењивати официре. Критикован је и због тога јер је укинуо смтрну казну и дозволио присуство револуционарних агитатора на фронту. Прва коалиција се распала [[2. јула]] [[1917]]. по питању украјинске аутономије. Након широко распрострањених нереда у Петрограду и сузбијања бољшевика Керенски је постао председник владе. Немири су настали због офанзиве против Немачке, у којој су Руси поражени. Осим тога владала је неимаштина. Око 20.000 наоружаних морнара је ушло у Петроград и захтевало да совјети преузму власт. Након [[Корниловљева афера|Корниловљеве афере]] крајем августа и оставке неколико министара Керенски је постао главнокомандујући руске војске. Та афера је представљала кључни фактор за успон [[бољшевици|бољшевика]]. [[Лав Корнилов]] је сматрао да се требају елиминирати бољшевици, а изгледа да је видео прилику да сам преузме власт. Тада је бошевичка Црвена гарда спасила Петроград и Керенскога. После те афере порасла је популарност бољшевика, а подршка Керенском и привременој влади је битно опала.
 
Највећи изазов Керенскоме је била исцрпљеност Русије након три године рата. Привремена влада није довољно мотивисала војску за победу. Лењин и бољшевици су обећавали "мир„мир, земљу и хлеб"хлеб“ под комунистичким системом. Армија се распадала због недостатка дисциплине и дезертерства. Керенски је наставио са ратом због руских обавеза према савезницима, бојећи се да би економија могла да постане још нестабилнија, када би се прекинуло снабдевање из Енглеске и Француске. Неки су се бојали да ће [[Немачка]] тражити велике територије за мир, што се и десила касније [[Мир у Брест-Литовску|Брест-Литовским миром]]. Постојала је велика дилема да ли се повући из рата, а осим тога неконзистентна и непрактична политика Керенскога је даље дестабилизовала војску и земљу.
 
Керенски је усвојио политику, којом је био изолован од десних конзервативаца и демократске и монархистичке оријентације. Његова филозофија "Без„Без непријатеља на лево"лево“ дала је моћ бољшевицима и дала им је могућност да преузму војно крило петроградскога и московскога совјета. Када је ухапсио Корнилова није више имао јаких савезника против бољшевика, који су постали најјачи савезник Керенскога, а били су и одлучнији од деснога крила, који је израстао у Бели покрет.
 
== Октобарска револуција ==
Ред 83:
[[it:Aleksandr Fëdorovič Kerenskij]]
[[ja:アレクサンドル・ケレンスキー]]
[[kk:Керенский Александр ФедоровичФјодорович]]
[[ko:알렉산드르 케렌스키]]
[[la:Alexander Kerenskij]]
Ред 105:
[[vi:Aleksandr Fyodorovich Kerenskii]]
[[tr:Aleksandr Kerenski]]
[[uk:Керенський Олександр ФедоровичФјодорович]]
[[zh:亚历山大·克伦斯基]]