Битка на Куликовом пољу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 2:
|битка=<span style="font-size: medium;">'''Битка на Куликовом пољу'''
|слика = Yvon kremlin.jpg
|опис_слике = ''
|датум= [[8. септембар]] [[1380]].
|место = [[Куликово поље]] код [[Дон|реке Дон]],</br>[[Русија]]
Ред 8:
|страна1=<center>[[Слика:Coat of Arms of the Russian Federation.svg|30п]]<br/>[[Московска кнежевина]] са савезницима
|страна2=<center>[[Златна Хорда]]<br/>
|заповедник1=<center>[[
|заповедник2=<center>[[Мамај]]
|јачина1= 50.000-60.000 војника<ref>Разин Е. А. История военного искусства VI — XVI вв. С.-Пб.: ООО «Издательство Полигон», 1999. — 656 с. Тираж 7000 экз. ISBN 5-89173-040-5 (VI — XVI вв.). ISBN 5-89173-038-3. (Военно-историческая библиотека)[http://militera.lib.ru/science/razin_ea/2/06.html]</ref>
Ред 18:
'''Битка на Куликовом пољу''' је једна од најзначајнијих битка у [[Историја Русије|руској историји]], која се збила 8. септембра [[1380]]. против [[Татари|Татарске]] [[Златна Хорда|Златне Хорде]].
Поприште битке је било [[Куликово поље]] (данас [[Тулска област]] у Русији), поред [[Дон|реке Дон]], где је након победе руски кнез
== Позадина битке ==
Након освајања Москве, у 13. веку под [[Бату-кан|каном Батујем]], [[Московска кнежевина]] је била поданик Златне Хорде којој је плаћала данак, али су руски кнежеви већ једно време тежили ка осамостаљењу од Татара. Године [[1370]]. на чело Златне Хорде долази Мамај, који је за утврђивање својег положаја између ривала [[1378]]. на Москву послао свог заповедника [[Мурза Бегич|Мурзу Бегича]], да присили московског кнеза [[
Две године касније на Москву је кренуо и сам Мамај, пре упада на руске територије склопио је савезништво са великим литванским кнезом и пољским краљем [[Владислав II Јагело|Владиславом -{II}- Јагелом]] и руским рјазањским кнезом [[Олег Рјазански|Олегом]], иначе великим противником кнеза Димитрија. Видевши надолазећу инвазију кнез
== Битка ==
Ред 29:
Битка је започела дуелом двају најбољих војника, руског шампиона Александра Пересвета, калуђера из Сергјеве лавре којег је послао сам свети Сергеј Радоњешки, и Темир-мурза, на страни Татара. Оба војника су погинула већ у првом налету, само што је руски коњаник умро у седлу.
У наставку битке
== Последице ==
Татарски вођа Мамај је побегао према [[Крим]]у, где су га убили заверници. Мамаја је наследио [[кан Токтамиш]], који је [[Опсада Москве 1382.|опсадао Москву]] две године након битке на Куликовом пољу - [[1382
== Извори ==
|